Avramov bRlog

Sinoć sam imao popodne predavanja u školi, i u povratku, oko 17h kolega i ja prelazimo preko trga u Beogradu, kad tamo politički govor Selje Pilića, i neki pop nešto priča za govornicom. Zaobilazimo mi gomilu ljudi, i pošto zaista nisam želeo da slušam propoved nekog popa, pojačam zvuk na mp3 plejeru (slušalice su mi već bile u ušima), ali džaba: njihovo ozvučenje je bilo mnogo jače od mojih slušalica tako da sam čuo molitvu i pored slušalica u ušima. Od jednom sam se osetio kao da živim u doba inkvizicije, primoran da slušam propoved nekog popa (jer i pored skroz pojačanih slušalica ne mogu da izbegnem slušanje tog čoveka) i samo čekam da dođe ekipa popova sa inkvizitorom na čelu i da odnesu ortaka i mene da nas spale na lomači (jbg, on onako široko obučen i ja ‘vakav, k’o pravi jeretici :-)). Skroz loš trip
Jebote kakvo je ono ispiranje mozga za široke narodne mase, i ne samo govor tog popa nego uopšteno takvi govori… Ono, kao on nešto priča a masa ga slepo sluša… stoje tamo kao zombiji i samo upijaju… ne razmišljaju svojim glavama…

Znam, neki će reći da nisam morao da idem tuda… i u pravu su… ali realno, da sam znao da će biti tog govora na trgu izbegao bih ga (trg) po svaku cenu.

_{Tagovi: bunt • crkva • inkvizicija • trip}