Već preko nedelju dana sam ponosni vlasnik telefona HTC Dream. Nisam stigao ranije da napišem bilo šta o njemu jer prethodnih dana nisam nešto puno vremena bio kod kuće.

Telefon je stigao sa punjačem, mini-USB kablom za povezivanje na računar (i punjenje preko istog) i prilično dobrim HTC slušalicama. Ne znam koliko su izdržljive ali jako glasan i čist zvuk proizvode. Takođe, malo uputstvo na engleskom jeziku (quick start guide) i microSD kartica od 2 GB. Sve to bez ikakve kutije jer je telefon prenesen preko granice kao privatno vlasništvo – nije uvezen.

slika: GSMArena.com

Prvo što sam morao da uradim kad sam uzeo telefon je “restore factory settings”, jer osoba koja ga je donela unela svoju e-mail adresu, a na Androidu (operativni sistem telefona) nije moguće promeniti Google nalog – kada jednom telefon povežete sa Google nalogom, više nema menjanja (osim preko “restore factory settings” opcije). Ali dobro, kada sam ga povezao sa svojim GMail nalogom, odmah mi je sinhronizovao sve GMail kontakte, i dovukao svih 4700 nepročitanih mejlova Što je najgore, i kad sam se otkačio sa Wireless-a, nastavio je da preuzima mejlove (i štagod još da radi preko neta) koristeći GPRS konekciju, i tako mi pojeo par pari dinara kredita. Nije strašno, isključio sam GPRS. Ah da, kad smo već kod GPRS-a, probao sam nekoliko setova podešavanja za isti i nikako ne mogu da nateram browser da učita stranicu. Krene… i nikako da završi, dok mi preuzimanje mejlova i tvitanje (uz pomoć Twidroida) radi bez problema. Wireless internet takođe odlično radi, probao sam ga na više mesta i nigde nisam imao nikakvih problem sa povezivanjem.

Telefon se otvara na stranu i ispod ogromnog touch-screen ekrana ima celu QWERTY tastaturu, koja je pravi raj za kucanje, pogotovo za nas koji već dugi niz godina kucamo na računarskoj tastaturi (raspored tastera sa slovima je isti kao kod računara). Na njemu je došao instaliran Android 1.5, a razmišljao sam da stavim 1.6 ali sam odustao od toga, jer zaista sada nemam vremena da se bakćem sa tim ako nešto pođe naopako.

Telefon (tj. Android) poseduje tri desktopa na koje možete postaviti ikonice aplikacija koje često koristite, kao i widgete, npr. kalendar, analogni sat, muzički plejer, Google pretragu i slično. UI je intuitivan i lak za snalaženje, a telefon poseduje i accelerometer tako da sam prilagođava rotaciju ekrana položaju telefona, a nije loš ni za igrice (Teeter, Hyperspace, …), samo što će se oni manje upoznati sa karakteristikama telefona zbunjeno pitati šta koji đavo radite sa telefonom pa ga non stop okrećete tamo-’vamo

Ugrađeni web browser je odličan, i baš lepo prikazuje sajtove (doduše testirao sam ga samo na par sajtova od kojih većina prilagođava izgled stranica mobilnim uređajima)… još samo da ga nateram da otvara stranice na GPRS-u i biće sve odlično. Zvuk pri razgovoru je glasan i jasan, dok je jačina zvona prilično slaba i kad je pojačano na najjače, tako da često ne čujem zvono ako oko mene nije tiho. Poseduje i GPS, ali njega još nisam ukrotio – samo jednom sam ga aktivirao i onda se izgubio signal MTS-a i nisam mogao da ga povratim dok nisam isključio i ponovo uključio telefon.

Možda bih imao još da pišem o telefonu ali već sam se dosta raspisao, a nisam ni ja još izvalio sve opcije koje poseduje (dosta njih su vezane za internet a njega ima tako malo na telefonu (isključujući GPRS). U svakom slučaju, za detaljnije specifikacije ovog uređaja bacite pogled ovde.

Pre pet meseci sam dobio Sony Ericsson k510i, a negde u isto vreme, tipa nedelju dana posle toga, keva je preko firme dobila ponudu da kupi Sony Ericsson w350 po vrlo povoljnim uslovima, s tim što se nije znalo tačno kada će stići telefon – znalo se samo da neće uskoro. I moja keva tako uzme telefon za mene i još nekog drugara (pošto je svaki zaposleni mogao da uzme najviše dva telefona. U ponudi je bilo više telefona, ali u odnosu cena/kvalitet čini mi se da je ovaj Sony Ericsson bio najbolji izbor.

Prvo što sam uradio pre testiranja telefona je prebacivanje svih kontakata, SMS poruka, unosa u kalendaru i fajlova sa starog telefona na novi. To sam uradio uz pomoć programa MyPhoneExplorer, koji je ujedno i najbolji manager za Sony Ericsson telefone.

E sad, što se tiče telefona, to je klasičan SE telefon iz serije walkman. Poseduje vratanca sa kontrolama za plejer, preko kojih možete vrlo lako pustiti/pauzirati i prelaziti na prethodnu/sledeću pesmu iz liste. Sa gornje strane telefona postoji “lock” prekidač (klizač) kojim možete zaključati kontrole mp3 plejera tako da ne možete slučajno prebaciti pesmu ili je prekinuti dok vam je telefon npr. u džepu. Uz telefon dolazi Micro M2 kartica kapaciteta 512 MB što je sasvim dovoljno za stotinak pesama, ali naravno, pošto neću držati samo pesme na telefonu, planiram da uzmem karticu većeg kapaciteta, od 1, 2 ili 4 gigabajta. Ah da, uz telefon dolaze kvalitetne slušalice, a ono što je još bolje – slušalice se mogu zameniti kvalitetnijim slušalicama bez problema, pošto telefon poseduje klasičan priključak za slušalice (na kablu), a ne kao drugi telefoni gde se moraju koristiti slušalice iste firme koja pravi i telefon.

E sad, ono najzanimljivije – vratanca. Telefon poseduje vratanca retro izgleda kao ona što je posedovao Ericsson T10, s tim što ova vratanca, i pored toga što su aktivna (javljate se i prekidate razgovor otvarajući i zatvarajući ih, respektivno) – ne poseduju nikakve provodnike u sebi, tako da čak i da ih polomite/izgubite, to neće uticati na rad telefona. Naime, u delu gde su šarkice (u telefonu) postoji aktivni mehanizam koji se koristi za javljanje i prekidanje veze. A kako onda rade tasteri na vratancima za kontrolu muzičkog plejera kad nema nikakvih provodnika? Ovo je rešeno vrlo jednostavno, i vrlo pametno. Vratanca su napravljena od elastične plastike i postavljena su jako blizu tastature telefona, tako da, kada pritisnete taster za prethodnu pesmu, vi u stvari pritisnete taster 1 na tastaturi telefona. Isto tako je i za ostale tastere (play/pause je taster 2, a sledeća pesma taster 3). Genijalno, zar ne? (:

Kompletnu recenziju ovog telefona možete naći na sledećoj adresi, pa koga zanima, neka čita: http://mobilnisvet.com/mobilni-test/1599/Sony-Ericsson/W350

Jutros u oko 9:30h budi me zvono mobilnog telefona… vidim ja nepoznat broj, javim se, kad ono lik iz PostExpress-a zove, kaže ima paket za mene i ispred kuće je. Skočim ja, obučem se za pola minuta i strčim dole, otvorim vrata, i vidim ogromnu kovertu i ruku koja mi pruža papir da potpišem. Krenem da potpisujem, zastanem na pola, setim se da treba da otvorim oči (:-D) i pošto sam ih otvorio dovršim potpis.
Doviđenja – doviđenja, i ode čovek. Ni lice mu nisam video.

Popnem se na sprat, otvorim kovertu, izvadim kutiju i iz nje telefon i potvrdim svoju sumnju – CRVENI! Tačno sam znao. Ali dobro, poklonu (tj. nagradi ) se ne gleda u zube… ili tako nekako.

_{Sony Ericsson k510i}

Telefon je skroz ok, nije najnovija klasa telefona, ali ne može se očekivati da će jedan sajt pokloniti 100 iPhone telefona, zar ne? Ima IRed, Bluetooth, mnogo dobre Java igrice (hehe), a uz njega sam dobio punjač i USB kabl za povezivanje sa računarom. To sam testirao i nisu potrebni nikakvi dodatni drajveri (barem ne za Vistu) a telefon se prijavi kao dodatni drajv, slično kao USB flash memorije. Ipak, mislim da je bilo bolje da sam uz telefon dobio slušalice a povezivanje sa kompjuterom bih radio preko bluetooth konekcije. No, nema veze, kupiću slušalice odvojeno

I da, ono što mi se nije preterano svidelo jeste garancija od samo 8 meseci.