Noćas je, usled srčanog udara, preminuo Majkl Džekson, u svojoj 50. godini. Prosto je zadivljujuće to kako ga desetak godina niko nije skoro nigde ni pominjao, osim kada su ga pre par godina pljuvali zbog optužbi za zlostavljanje dece. A onda kad je odjednom umro, ceo internet je preplavljen vestima o njegovoj smrti, slikama, snimcima, izjavama saučešća, izveštajima, itd… (uključujući i ovaj zapis na mom blogu)

Nikad ga nisam nešto preterano gotivio, verovatno zbog toga što je unakazio svoj fizički izgled silnim plastičnim operacijama, ali moram priznati da je stvarno bio kralj pop muzike i plesa (moon walk, ah yea! ), iako nikad nisam slušao takvu muziku. Ustvari, lažem, sećam se da sam pre nekih 15ak godina, kao klinac, slušao Smooth Criminal. Pa evo, da se podsetimo:

Kralj popa je mrtav, ali će kroz svoju muziku zauvek nastaviti da živi! Što reče Eniac (noćas, u statusu na FB-u), znaćeš da je neko zvezda ako ga nikad nisi slušao a znaš 20 njegovih pesama.

Evo jedne pesme koju u poslednje vreme slušam prilično često (možda i previše često). Izvođač je domaći bend Block Out.

Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l’ je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlji u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš da l’ se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako plačem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam sve do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima…

Preuzimanje

Dr Albert Hoffmann preminuo je juče u svom domu u Švajcarskoj od posledica srčanog udara u svojoj 102. godini života.

Dr Albert Hofmann (rođen 11. januara 1906.) je cenjeni švajcarski naučnik koji je postao svetski poznat kao otac LSD-a. Rođen je u Badenu, Švajcarska i studirao je hemiju na Ciriškom univerzitetu. Njegov glavni interes je hemija biljaka i životinja i na tome je i doktorirao. Zaposlio se na farmaceutsko-hemijskom odeljenju Sandoza (danas Novartis), koji se nalazi u Bazelu, izučavajući lekovite biljke i gljive ergot kao deo programa za izdvajanje aktivne supstance radi korišćenja u medicinske svrhe.

Njegova istraživanja lisergične kiseline dovela su do izdvajanja LSD-25 još u 1938. godini, ali pošto se eksperimentisalo na životinjama, psihoaktivni efekti supstance nisu utvrđeni, utvrđeno je samo “neobuzdano” ponašanje životinja zamoraca. Pet godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, otkrivši njene psihodelične efekte sasvim slučajno, apsorbujući je preko vrhova prstiju. Posumnjao je da to osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je tada radio i koji se zvao dietilamid tartrat lizergijske kiseline. Tri dana kasnije, 19. aprila, Hofman je delovanje nove supstance odlučio prvo isprobati na sebi. Za početak eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25 miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima, švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije predavao već je seo na bicikl i uputio se kući u pratnji svog saradnika sa zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati poznat kao “Dan bicikla”.

Nakon toga sledi serija eksperimenata na sebi, koje su preduzeli dr. Hofman i njegovi saradnici. Tako je nastao jedan od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih spojeva u dvadesetom veku. Svoj uspeh u izolovanju aktivne materije “čarobnih gljiva”, čime su se do tada bezuspešno bavili američki naučnici, Hofman objašnjava baš tom činjenicom da dok su drugi uzorke testirali na životinjama, on se nije ustručavao isprobati ih na sebi.

dr Zoran Đinđić (1952-2003)

Danas je tačno 5 godina od kad je gospodin Zoran Đinđić ubijen. Srbija nije stala, već je krenula unazad. Za one koji su neodlučni što se današnje politike tiče, mali podsetnik:

Click here to view the embedded video.