Avramov bRlog » sećanje

Dlakavo čudo

Avram — Sat, 29 Aug 2009 12:02:00 +0000

Hahaha, setih se ove izviđačke pesmice, pa reko’ aj’ da je podelim

Još kao mali bio je đavo i uvek mi je između nogu spav’o
jer stvarno je ogroman k’o brdo
to je moje, to je moje – dlakavo čudo.

Komšinica Mica stalno mi ga mazi, stalno mi ga mazi,
ona ga mazi, ona mi ga pazi,
jer stvarno je ogroman k’o brdo
to je moje, to je moje – dlakavo čudo.

Kada vidi macu napne se k’o strela, napne se k’o strela
prelazi odmah sa reči na dela
jer stvarno je ogroman k’o brdo
to je moje, to je moje – dlakavo čudo.

To je moj veliki mezimac, veliki mezimac
to je moj PAS ŠARPLANINAC
jer stvarno je ogroman k’o brdo
to je moje, to je moje – dlakavo čudo.

Sećam se da su nas na Rajcu 1998. godine izbacili iz škole u kojoj smo bili (odnosno uglavnom smo tu visili preko dana a spavali smo po šatorima, naravno) jer smo “loše uticali na mlade izviđače iz Beograda”. Pih…

Dve godine

Avram — Tue, 28 Apr 2009 06:03:40 +0000

Eh… danas je dve godine od kad je moj brat Filip nastradao. Što se mojih emocija tiče, ništa novo u odnosu na prošlu godinu, s tim da sam za ove dve godine emotivno prošao dosta toga, od duboke i dugotrajne depresije do trenutaka kada sam se sasvim dobro osećao. Zapostavio sam bio i obaveze i prijatelje; gomilu prijatelja sam odgurnuo od sebe bez nekog posebnog razloga – jednostavno sam želeo da budem sam. Nikada ni sa kim nisam pričao o svojim mislima i osećanjima, niti sa nekim od prijatelja, a ni sa nekim stručnim licem, a možda bi trebalo, ali ja sam uvek u fazonu da reči nikako ne mogu da isprave ono što se desilo (i ne samo reči, nego ništa ne može to da ispravi) tako da ne želim (odnosno do danas nisam želeo) ni sa kim da pričam o bilo čemu vezanom za to. Ipak, da ne bude sve tako mračno, moram priznati da od kako je stiglo proleće i ja sam znatno bolje raspoložen, vratio sam se školi i nekim aktivnostima koje sam već odavno skroz zapostavio, a koje čine da bar na trenutak zaboravim…

I za kraj, Filipe, samo za tebe:

Otkrivena spomen ploča na RGF-u

Avram — Wed, 11 Feb 2009 01:48:47 +0000

Juče, 10.02.2009. godine, na ulazu u zgradu Rudarsko-Geološkog fakulteta u Beogradu (ugao Đušine i Dalmatinske ulice) otkrivena je spomen ploča studentima i asistentu tog fakulteta koji su nastradali u naučno-istraživačkom pohodu u Ravaničkoj pećini u aprilu 2007. godine.

Saša, Bojan, Filip i Boško, nastradali su u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije. Nesrećni speleolozi su se otrovali ugljen – monoksidom na dubini od 1.500 metara. Nesreća se dogodila u noći između 27. i 28.04.2007. u pećini kod manastira Ravanica. Petorica speleologa istraživala su pećinu i sišla na 1.500 metara dubine. Speleolozi su koristili pumpu koju pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem goriva (koja je proizvela veliku količinu ugljen-monoksida) jer ova pećina ima nekoliko kanala pod vodom, te je plan bio da se voda iz dva kanala ispumpa. Nepoznanica je zašto tom prilikom nije korišćen detektor za gasove, koji se koristi u rudnicima. U dramatičnoj akciji spašavanja, koja je trajala nekoliko sati, učestvovali su pripadnici Žandarmerije i rudari iz rudnika “Rembas”. Na žalost, nastradalim speleolozima nije bilo spasa.

Bringing Down A Dictator

Avram — Wed, 12 Nov 2008 14:23:01 +0000

Upravo odgledah film iz naslova na TV B92, i pokušah da nađem film na netu, ali osim par mesta gde se isti može kupiti (Amazon, AFMP) nisam našao gotovo ništa. Nije meni problem da platim kopiju ovog filma, ali kako nemam kreditnu karticu koja se može koristiti online, naručivanje ovog filma sa pomenutih sajtova mi je problem. Ako neko zna gde se ovaj film može kupiti kod nas, bio bih mu zahvalan za tu informaciju.

Naježio sam se više puta dok sam gledao film. Te 2000. godine sam bio 7. razred osnovne škole ako se dobro sećam, i bio sam isuviše mlad da bih učestvovao u demonstracijama 5. oktobra, nisam bio član Otpora, ali kako je Filip bio član istog, ja sam bio pomagač. Sećam se koliko puta mi je Filip rekao da ide da lepi plakate (ili da radi nešto drugo za Otpor) a moj zadatak je bio da, ako se ne vrati do 1 sat posle ponoći, pozovem određeni broj telefona, tražim izvesnog Ivana (moguće je da sam zaboravio ime, ali čini mi se da je bio Ivan) i da kažem da je Filip pao, kako bi ga oni izvlačili.

Danas imam punu kutiju propagandnog materijala Otpora (CeSIDa, DOSa i raznih stranaka koje su tada bile aktuelne) koju čuvam za sebe i svoje naslednike, a voleo bih da se u njoj nađe i (po mogućstvu DVD) kopija ovog filma.

Takođe, pretražujući internet za ovim filmom danas, našao sam kompjutersku igru “A Force More Powerful” koja je napravljena po događajima u Srbiji 1999. i 2000. godine, odnosno inspiracija za igru su bili ti događaji, a šta se stvarno dešava u igri ne znam pošto je nisam igrao.