Evo pet blogova koje izdvajam za ovu godinu. Ove godine se nisam toliko aktivno bavio blogovanjem (no to će se, nadam se, popraviti ). Blogovi nisu poređani ni po kakvom kriterijumu, jednostavno prvih pet koji su mi pali napamet (što znači da ih najviše i pratim )

1. Blogowski.EU

Peđa (@Blogowski) je legenda ex-YU interneta. Uz svoj veoma posećeni blog na kom neprestano pluje sve živo (:P) ima i svoj vlog (iliti video blog) Blogowski.TV gde ga možete i gledati (i slušati) dok pljuje. Pljuvač. Šalim se, naravno, mada voli da pljucne Još čekamo da napljuje MUP!

2. DedaBor

Kako kaže njegov sajt: “Samostalni bloger sa predhodnim stažom na blogovima gde su svraćali svi oni koji su želeli da se opuste uz dobru šalu, zdrav humor i prepoznatljiv stil pisanja.” Ni sam ne znam od kad pratim Dedin blog. Verovatno još od kad smo se s kozama igrali?

3. Urke MMI

Aleksandar Urošević a.k.a. Urke a.k.a Urke MMI je čovek čiji blog pratim najduže od svih danas navedenih, već preko 4 godine. Urke je žestoki borac za naše pismo (ćirilicu) koju ja uveliko izbegavam kao i za slobodan softver, a dopisnik je i Sveta Kompjutera u kojem ima objavljeno nekoliko desetina tekstova.

4. Robert Bašić

Roberta znam prilično dugo sa ES-a (čini mi se da pre ESa nismo kontaktirali?). Ukratko: Dobar web programer na čijem blogu možete naći dosta korisnih informacija o Zend Framework-u. Jedina mana mu je što je ovisnik o Tviteru Odnosno, u poslednje vreme ga nešto manje viđam na Tviteru, ali javlja se!

5. Dudarim

Erocke disčardžabilne vantazije i priključenija o.O

Preko @robertbasic bloga naleteh (posredno) na sajt pod nazivom “Serbia’s Ambassador to the world” na adresi www.ambassador-serbia.com

Gospodin Karl Haudbourg se svojski trudi da Srbiju prikaže strancima u dobrom svetlu, kako bi razbio (eventualne) predrasude koje imaju o Srbiji, uz osvrt i na ostale zemlje bivše SFRJ.

Uz uglavnom pozitivne utiske i korisne savete, ljudima u zapadnom delu Evrope, Americi, pa čak i Australiji, on, ali i razni slučajni ili namerni prolaznici kroz Srbiju (na sajtu svako može da podeli svoje iskustvo) šire pozitivne vibracije preko interneta, direktno gde treba.

Nažalost ovo je prvi projekat ovakvog tipa koji sam video, da neko ko nije iz Srbije (mada je trenutno ovde, koliko sam uspeo da pohvatam) istu predstavlja u ovako dobrom svetlu (ali opet uz osvrt i na realne probleme sa kojima se ova zemlja suočava, u političkom i ekonomskom smislu).

Nisam primetio da ovaj sajt ima popularnost u Srbiji (ispravite me ako grešim), ali verovatno je to zato što mu mi koji smo ovde nismo ciljna grupa, nego oni koji tek treba da dođu.

U svakom slučaju, zanimljiv sajt koji nikako ne bi trebalo propustiti.

S druge strane, Nacionalna Geografija nas prikazuje u totalno drugom svetlu. Kao da nismo mrdnuli iz devedesetih. Po meni sramota za NG, iako ima i dosta istine u tome što pišu, ali ignorisati sve pozitivno u ovoj zemlji i ponašati se kao neke zapadne TV stanice 1999. godine… nemam reči.

Napokon sam našao normalan download manager za Rapidshare (za free korisnike). jDownloader je download manager pisan u Javi. Iako nisam neki ljubitelj programa pisanih u Javi (Java mi je nekako spora), odlučio sam se da probam ovaj, zato što nigde nisam mogao da nađem rešenje koje skida listu fajlova sa Rapidshare-a (i sličnih servisa), ali da to radi automatski, odnosno da skine fajl, pa sačeka 15 minuta (ili koliko već treba da se čeka), pa sledeći, i tako do kraja. Našao sam neke slične programe, ali nisu radili kako treba (ili nisu uopšte radili).

jDownloader odlično radi, barem sa Rapidshare-om (kod kojeg ne postoji CAPTCHA), tako da sam sinoć ostavio listu linkova da skine i jutros je sve bilo gotovo i raspakovano u poseban folder. Topla preporuka za ovaj program svima koji dosta koriste Rapidshare, a nemaju mogućnosti (ili ne žele) da plate premium nalog.

Program je u potpunosti besplatan, a kako je pisan u Javi, radiće na Windows, Linux i MacOS operativnim sistemima.

Upravo odgledah film iz naslova na TV B92, i pokušah da nađem film na netu, ali osim par mesta gde se isti može kupiti (Amazon, AFMP) nisam našao gotovo ništa. Nije meni problem da platim kopiju ovog filma, ali kako nemam kreditnu karticu koja se može koristiti online, naručivanje ovog filma sa pomenutih sajtova mi je problem. Ako neko zna gde se ovaj film može kupiti kod nas, bio bih mu zahvalan za tu informaciju.

Naježio sam se više puta dok sam gledao film. Te 2000. godine sam bio 7. razred osnovne škole ako se dobro sećam, i bio sam isuviše mlad da bih učestvovao u demonstracijama 5. oktobra, nisam bio član Otpora, ali kako je Filip bio član istog, ja sam bio pomagač. Sećam se koliko puta mi je Filip rekao da ide da lepi plakate (ili da radi nešto drugo za Otpor) a moj zadatak je bio da, ako se ne vrati do 1 sat posle ponoći, pozovem određeni broj telefona, tražim izvesnog Ivana (moguće je da sam zaboravio ime, ali čini mi se da je bio Ivan) i da kažem da je Filip pao, kako bi ga oni izvlačili.

Danas imam punu kutiju propagandnog materijala Otpora (CeSIDa, DOSa i raznih stranaka koje su tada bile aktuelne) koju čuvam za sebe i svoje naslednike, a voleo bih da se u njoj nađe i (po mogućstvu DVD) kopija ovog filma.

Takođe, pretražujući internet za ovim filmom danas, našao sam kompjutersku igru “A Force More Powerful” koja je napravljena po događajima u Srbiji 1999. i 2000. godine, odnosno inspiracija za igru su bili ti događaji, a šta se stvarno dešava u igri ne znam pošto je nisam igrao.

Sajt “Serbian bloggers” je jako mlad, a predstavlja tzv. planetoid sajt (agregator blogova) kao i forum za podršku domaćim blogerima. Ako ste bloger i imate nekih pitanja, nedoumica, problema, ili ste pak iskusni bloger i imate iskustva u blogovanju i podešavanju/održavanju blogova, ovaj sajt ne smete propustiti

http://www.serbianbloggers.info/

Odavno sam nabasao na Digsby, “maleni” programčić (svega 15 MB velik) koji može da se poveže sa nekoliko IM (instant messaging) servisa (AIM, MSN, Yahoo!, Google Talk, ICQ, Jabber i Facebook chat), na najpoznatije webmail servise (GMail, Yahoo! mail, Hotmail, AOL), ali i na POP/IMAP e-mail naloge, kao i na četiri najpoznatija social networking sajta (Facebook, MySpace, Twitter i LinkedIn). Međutim, valjda zato što sam navikao na Pidgin, nikada nisam uspevao da odvojim vremena da isprobam ovaj program. Do sad.

Ono što mi je prvo zasmetalo je to što mi je za svaku socijalnu mrežu ubacio ikonicu u tray, a ja se trudim da imam što manje tray ikonica. Ali dobro, našao sam u podešavanjima gde se to isključuje. Dalje – smajliji su mu ODVRATNI, a ionako ih ne volim pa sam ih i na Pidginu držao isključene, a evo vidim i Digsby ima opciju da ne prikazuje smajlije. Odlično. Takođe, ne sviđa mi se što mu se ovi popup prozorčići malo baguju kada im se menja veličina – na primer kada prikazuje više redova, odnosno kada chatujem direktno iz njih, ali mi se s druge strane jako sviđa upravo to što mogu direktno iz njih da chatujem i samim tim ne prekidam ono što radim (osim dok otkucam poruku ). I da, mana mu je što u memoriji zauzima 20-50 MB. Sviđa mi se i to što automatski prati Twitter i Facebook, ali s druge strane – sada nemam izgovor za gubljenje vremena na dotičnim sajtovima – ranije sam morao konstanto da refreshujem nekoliko tabova u Firefoxu

Na kraju krajeva, sviđa mi se ovaj program, i po funkcionalnosti i po dizajnu, ali još uvek nisam siguran da li ću nastaviti da ga koristim za stalno. Sve ove zajebancije što poseduje su skroz super, ali nekako sam navikao na konstanto refreshovanje tabova u browseru. Takođe, Pidgin mi je prirastao nekako za srce, a i Digsby nema opciju da grupiše korisnike sa više IM naloga u jedan. Ne znam – ostaviću ga još neko vreme pa ćemo videti kako se ponaša i da li mi odgovara.

Program se može preuzeti sa zvanične stranice, instalaciona datoteka za Windows zauzima 15 MB, a postoje i verzije za Linux i MacOS bi uskoro trebalo da se nađu za download. Probajte ga