Mislim da nisam skorije čuo bizarniju vest od ovih dana aktuelne “Prijave zbog šampanjca na stadionu“. Da li je ovo jeftin marketinški trik predsednika ili poslednji vapaj opozicije? Ne bi me začudilo da je i jedno i drugo. Srbija.

_{slika: B92}

Ukratko, radi se o tome da je pre nekog vremena valjda neki tip u Novom Sadu zatečen sa limenkom piva u blizini stadiona  i odmah kažnjen sa 30.000 dinara, a pritom vrlo verovatno nije ni imao pojma da se u blizini igra utakmica. Pre par dana, odmah po završetku utakmice Srbija – Rumunija, koju je naša reprezentacija dobila rezultatom 5:0, predsednik Tadić i ekipa su primećeni kako nazdravljaju šampanjcem u, pretpostavljam, VIP loži stadiona, i sada policija podnosi prijavu protiv njih zato što su prekršili “Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama”

Tadić je tamo bio u svojstvu šefa države, tako da verujem da ga štiti imunitet. Ako se to ignoriše i pokazuje se narodu kako je “zakon isti za sve”,  odnosno opravdanje za represiju nad navijačima huliganima, onda mislim da je to krajnje licemerno jer sam siguran da u ovoj državi ima dosta političara koji nisu odgovarali za mnogo ozbiljnija kršenja zakona, baš zato što ih štiti imunitet. A huligane bi mogli vrlo lako, brzo i efikasno da desetkuju ako bi, umesto da zabranjuju neke grupe koje zvanično ne postoje, počeli da podnose krivične prijave, kao i da sudstvo počne oštro da kažnjava individualno sve one koji naprave i najmanje kršenje pomenutog (a i ostalih) zakona. Posle prvih pet koji zaglave višegodišnju robiju, ostali bi se urazumili. No, da ne širim temu, vratimo se na alkohol: Zašto svi (mediji) ignorišu to što su fudbaleri u svlačionici proslavljali pobedu (i kvalifikovanje na SP) uz pivo? Zašto, ako su već krenuli tim putem, ne podnesu prekršajne prijave protiv tih igrača?

S druge strane, postoji i mnogo bolja ali isto toliko manje verovatna opcija: Da je sve ovo zakuvala opozicija i da je dobila šta je htela, a faktički nije ništa dobila osim malo publiciteta, i dok će jedan deo Srbije videti poštenog gospodina predsednika za kog važe isti zakoni kao i za “obične smrtnike”, oni koji ga nisu voleli sad će imati i razlog više da ga pljuju pošto je kršio zakon. Kao da neki drugi nisu.

Inspirisan istoimenom vešću na B92 sajtu, osetio sam potrebu da se oglasim. Svi ste verovatno čuli za vest da je grupa anarhista u Beogradu bacila dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu, a pre nekoliko dana i drugu vest da su neki ljudi uhapšeni za pomenuto (ne)delo. Uhapšenu Sanju poznajem već par godina preko MySpace-a, a “uživo” se znamo oko godinu dana (gruba procena, moguće je da grešim). Znao sam i ranije da je u tom anarho tripu, ali nisam imao pojma koliko je aktivna u svemu tome. Mislim, znam bar još par osoba koje su registrovane na sajtu Anarho-sindikalističke inicijative, uključujući i sebe (mada nema teorije da se setim sada svog korisničkog imena, a kamoli šifre, jer sam poslednji put na tom sajtu bio pre 4-5 god), ali to ne znači da sam anarhista. Isto kao što imam nalog i na Dizajn Zoni ali sam daleko od (grafičkog) dizajnera. Jednostavno, na nekim sajtovima (forumima) je neophodna registracija da biste mogli da čitate teme, pogledate attachment ili prokomentarišete nešto.

Daleko od toga da branim napad na ambasadu – smatram da svako treba da bude odgovoran za svoja dela i propisno kažnjen ukoliko je prekršio zakon. Ne ulazim u to da li su oni to uradili ili ne, ali nekako mi je teško da poverujem da je njih šest bacalo dve flaše. No, prerano je za takve kritike, valjda će dalja istraga utvrditi eventualnu pojedinačnu odgovornost.

Ono što mene zanima je kako to da je napad na američku ambasadu (gde je izazvan požar i jedno lice izgubilo život) okvalifikovan kao “teško delo protiv opšte sigurnosti”, i to protiv jedne osobe (iako je gomila ljudi divljala po ambasadi), gde je zaprećena kazna zatvora do pet godina¹, dok je napad na grčku ambasadu (bez povređenih) sada “međunarodni terorizam” – u istoj grupi zločina kao i genocid, a kazna je do petnaest godina zatvora¹? Plus, gde je odgovornost organizatora skupa čiji su učesnici zapalili američku ambasadu i oštetili još par drugih? Ako se ne varam, odgovornost za sve incidente na javnim skupovima (koje čine učesnici skupa) preuzima osoba/organizacija koja je prijavila skup.

Ponavljam – ne branim nikoga, svako treba da bude kažnjen za svoja dela (naravno, samo za dela gde je prekršen zakon), ali nešto mi se čini da terorizam nije terorizam kada je izazvan/podržan od strane države.

_{1 – Ove cifre sam saznao iz medija. Nisam čitao naš krivični zakon tako je moguće da postoji greška.}

Danas u Beograd dolazi Džozef Bajden, potpredsednik SAD. Iako je on lično bio za bombardovanje Srbije, odnosno tadašnje SR Jugoslavije i , koliko znam, nikad nije bio nešto preterano naklonjen Srbiji, ova pesma koju sam pripremio nije namenjena lično njemu već čitavoj američkoj spoljnjoj politici, a on, tj. njegov dolazak, je samo povod za ovaj unos na blogu.

Military show is Blastin’ off to Kosovo.
Military show with lightning speed.
Sensitivity? Oh, just a rusty nail in the corporate show.
How many stabs before we bleed?

Those Pinocchios chattering out in stereo,
boy Pinnocchio and his golden deed.
Masculinity? Oh, galvanized in the world wide show
as we fertilise the seed.

Power mad, I didn’t chop the tree down dad
I only try to do what’s right.
Power man, the best friend that you ever had
unless of course you choose to fight.

Power mad, driving out of the shadows,
he never tires when he plays.
Power mad, he’s a streak in the night time
speculating how he’ll take on the world some day.

Originality? Oh, just a rusty nail in a Broadway show.
How many stabs before we succeed?

Power mad, I didn’t drop my pants down dad,
I know my left hand from my right.
Power man, the best friend that you ever had
unless of course you lose the fight.

[preuzmite mp3]

Mir Božji, Hristos se rodi! Srećan Božić svima koji ga danas slave.

Iskoristiću ovo da prenesem jednu SMS poruku koju sam dobio kasno sinoć, koja je u duhu ovih božićnih praznika kao i ove gasne krize koja pogađa Evropu, pošto se i sam grejem na gas i nemam drugu alternativu osim grejanja na struju, a kad nestane gasa pitanje je dokle će biti i struje:

Nek’ u ovo Badnje veče,
Bude gasa da poteče.
Neka naša zemlja cela,
Ima topla grejna tela.
A mazuta kad nestane,
I presuše vodne brane,
Kad zalede grejna tela,
I san usni zemlja cela,
Tad viknimo svi u glas:
Rusi, dajte nama gas!

Hristos se rodi! Srećan Božić!

Upravo odgledah film iz naslova na TV B92, i pokušah da nađem film na netu, ali osim par mesta gde se isti može kupiti (Amazon, AFMP) nisam našao gotovo ništa. Nije meni problem da platim kopiju ovog filma, ali kako nemam kreditnu karticu koja se može koristiti online, naručivanje ovog filma sa pomenutih sajtova mi je problem. Ako neko zna gde se ovaj film može kupiti kod nas, bio bih mu zahvalan za tu informaciju.

Naježio sam se više puta dok sam gledao film. Te 2000. godine sam bio 7. razred osnovne škole ako se dobro sećam, i bio sam isuviše mlad da bih učestvovao u demonstracijama 5. oktobra, nisam bio član Otpora, ali kako je Filip bio član istog, ja sam bio pomagač. Sećam se koliko puta mi je Filip rekao da ide da lepi plakate (ili da radi nešto drugo za Otpor) a moj zadatak je bio da, ako se ne vrati do 1 sat posle ponoći, pozovem određeni broj telefona, tražim izvesnog Ivana (moguće je da sam zaboravio ime, ali čini mi se da je bio Ivan) i da kažem da je Filip pao, kako bi ga oni izvlačili.

Danas imam punu kutiju propagandnog materijala Otpora (CeSIDa, DOSa i raznih stranaka koje su tada bile aktuelne) koju čuvam za sebe i svoje naslednike, a voleo bih da se u njoj nađe i (po mogućstvu DVD) kopija ovog filma.

Takođe, pretražujući internet za ovim filmom danas, našao sam kompjutersku igru “A Force More Powerful” koja je napravljena po događajima u Srbiji 1999. i 2000. godine, odnosno inspiracija za igru su bili ti događaji, a šta se stvarno dešava u igri ne znam pošto je nisam igrao.

Barak Obama (Barack Hussein Obama II) je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Znam da ovo verovatno ne znači ništa za Srbiju (direktno), jer se politika SAD prema Srbiji i Kosovu neće menjati, ali, ako novi predsednik SAD zaista ispuni svoja predizborna obećanja, onda će verovatno celom svetu, pa i Srbiji (indirektno) biti barem malo bolje.

Kao što sam se i ponadao pre šest meseci, počelo je priznavanje nezavisnosti nekih novih država u svetu. Kako prenosi B92, danas je Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne zemlje. Kapiram ja da je tim činom Rusija najverovatnije (po ko zna koji put u istoriji) iskoristila i izigrala Srbiju, ali mi je drago što je Zapad dobio šamar, pa su sad oni ti koji kukaju kako se krši međunarodno pravo. I krši se. I treba da se krši, jer ako se nastavi ovako kako je upravo krenulo, svet će imati tri opcije:

1. opšti rat, gde se neće znati ko ratuje protiv koga
2. generalna rekonstrukcija granica u Evropi i svetu, pre svega na nacionalnom principu
3. resetovanje situacije i vraćanje na stanje pre proglašenja nezavisnosti Kosova uz opšte prihvaćeno pravilo da novih prekrajanja granica ne sme da bude

Setimo se kako je Rusija tražila od Amerike da ne podržavaju secesiju Kosova, a ovi su ih ignorisali. Sad se situacija malo okrenula, a Rusiju baš briga. Što kaže Marlijeva pesma (a i engleska poslovica) – “What goes around, comes around.” I da, svestan sam da smo sada ili izgubili Kosovo zauvek, ili će u neko dogledno vreme biti vraćeno u okvire Srbije, ali ko reskira – profitira Neka ista pravila važe za sve! Baš me zanima kako će odreagovati naše “nove komšije,” samozvani Kosovari – da li će slediti demokratiju o kojoj toliko pričaju i priznati nezavisnost ove dve pokrajine, i time se suprostaviti američkim interesima, ili će se pokriti ušima i dokazati svima da je u stvari i proglašenje nezavisnosti Kosova – ilegalno.

Haos je krenuo, “uživajte” u predstavi. Tek su se dva čina odigrala (Srbija i Gruzija), a ima ih ko zna koliko.

Večeras (odnosno sad je to već “sinoć”) se na TV-u vrti serija Bones i tokom cele epizode se vrti kajron (traka sa vestima) na vrhu ekrana. U početku nisam obraćao pažnju na to (pošto sam ionako TV gledao krajičkom oka) ali pošto sam primetio da se bukvalno deset minuta ne sklanja sa ekrana, reših da pročitam šta piše, kad ono nešto u fazonu: “Haški optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, uhapšen je večeras, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost.” Posle su to i potvrdili u vestima. Takođe, MUP je objavio da nije učestvovao u akciji. Ko onda hapsi po Srbiji? Ko ima ovlašćenja za to? Vojska? Čisto sumnjam. BIA? Ne bih znao…

Daleko od toga da volim Haški tribunal, pošto je očigledno da je to sud za srbe (svi nesrbi su oslobođeni optužbi ili su dobili neke mizerne kazne), ali mi je opet drago da imamo jednu brigu manje. Još dvojica pa da prestane više da se priča o Hagu i Haškom tribunalu.

Prema sad skoro zvaničnim rezultatima (teško da će se išta bitno menjati) Demokratska stranka je pobedila na današnjim parlamentarnim izborima sa 38% i skoro 10% više glasova nego što ima drugoplasirana stranka – SRS.

Ali, ne treba zaboraviti da tih 10% razlike u principu ne znači ništa: DS sa koalicijom oko sebe + LDP nemaju 126 mesta u parlamentu tako da ne mogu da formiraju vladu. Jedino MOŽDA uz pomoć manjinskih stranaka, ali i to teško, dok s druge strane SRS+DSS+SPS imaju potrebnu većinu i mogu formirati vladu.

Čitam juče na b92 sajtu vest o tome kako je Gordana Pop Lazić izjavila da se “Srpska radikalna stranka zalaže za osvešćivanje omladine i borbu sa medijima koji podržavaju proevropske snage.” Da li je ova žena normalna? Kakva borba sa medijima i nevladinim organizacijama? Jesu li oni čuli za slobodu medija!? O kakvom osvešćivanju omladine ona priča? Verovatno misli na osvešćivanje u smislu prebijanje svih neistomišljenika od strane policije i/ili nekih njihovih organizacija.

Ostao sam bez reči, tako da ću samo citirati jednog komentatora (pisao pod imenom: Radule) čije mišljenje se prilično poklapa sa mojim:

Nažalost, u Srbiji je nacionalizam odavno sinonim za šovinizam, a patriotizam sinonim za paranoju. Jednom rečju – fašizam, koji je zahvaljujući vama radikalima i vašem spasitelju i zaštitniku Koštunici dobrano pustio korene u Srbiji. Mnogo ste mladih umova već zatrovali, uh pardon, osvestili, pa legitimno pale ambasade & nesrpske kuće i lokale, i demokratski prebijaju neistomišljenike i ‘ostale građane’, a ako vam, ne daj bože, školski sistem i mediji padnu u šake, onda, zbogom pameti i razume, Srbija se neće oporaviti ni za sto godina (optimistički gledano)… Ne, niste isključivo vi krivi za to! Još krivlji su oni koji veruju da glasom za SRS ili DSS overavaju svoju lojalnost srpstvu i pravoslavlju, a odavno su zaboravili koje su osnovne ljudske i hrišćanske vrednosti (ako su ikad i znali)…

Još jednom molim sve čitaoce bloga i sve koji me smatraju za svog prijatelja, a i one koji ne misle tako, da doooobro razmisle za koga će glasati 11. maja. Takođe, molim one što redovno apstiniraju od izbora da pomere malo svoje guzice i da učine nešto za svoju, ali i moju budućnost. I još jedan mali podsetnik iz vremena kad su radikali zajedno sa socijalistima bili na vlasti. I obratite pažnju na 01:33 kako “gospodin” Vojislav Šešelj maše pištoljem prema studentima koji protestuju! Tu scenu ni jedan tadašnji ni današnji, a ni sutrašnji student ne treba nikad da zaboravi!

Click here to view the embedded video.

P.S. Iskreno se nadam da u skorije vreme neću morati da pišem o politici, ali ovo sam morao da zablogujem! Mislite o tome u nedelju…