Dugo nisam pisao na blogu, nešto nemam vremena puno a ni inspiracije, pa tako ni večeras, ali evo, za one koji ne znaju, stari Avram je nestao, ali je zato nastao novi. Skoro kao Tito: i posle Avrama – Avram :p

Click here to view the embedded video.

A obećavam – uskoro ću pisati… nešto…

Noćas je, usled srčanog udara, preminuo Majkl Džekson, u svojoj 50. godini. Prosto je zadivljujuće to kako ga desetak godina niko nije skoro nigde ni pominjao, osim kada su ga pre par godina pljuvali zbog optužbi za zlostavljanje dece. A onda kad je odjednom umro, ceo internet je preplavljen vestima o njegovoj smrti, slikama, snimcima, izjavama saučešća, izveštajima, itd… (uključujući i ovaj zapis na mom blogu)

Nikad ga nisam nešto preterano gotivio, verovatno zbog toga što je unakazio svoj fizički izgled silnim plastičnim operacijama, ali moram priznati da je stvarno bio kralj pop muzike i plesa (moon walk, ah yea! ), iako nikad nisam slušao takvu muziku. Ustvari, lažem, sećam se da sam pre nekih 15ak godina, kao klinac, slušao Smooth Criminal. Pa evo, da se podsetimo:

Kralj popa je mrtav, ali će kroz svoju muziku zauvek nastaviti da živi! Što reče Eniac (noćas, u statusu na FB-u), znaćeš da je neko zvezda ako ga nikad nisi slušao a znaš 20 njegovih pesama.

Evo jedne pesme koju u poslednje vreme slušam prilično često (možda i previše često). Izvođač je domaći bend Block Out.

Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l’ je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlji u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš da l’ se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako plačem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam sve do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima…

Preuzimanje

Danas sam se vratio iz Beograda, sa festivala piva. Bio sam tri dana, odnosno drugi, treći i četvrti dan festivala jer su, po meni, na programu bili najinteresantniji izvođači. Prvo veče Kanda Kodža i Nebojša – odlična svirka, a onda Dubioza Kolektiv za savršeno veče.

Drugo veče smo otišli jedino zbog Block Out-a, koji su me oduševili svojim nastupom, mada su jako kratko svirali, svega 40 minuta, tako da je to pokvarilo opšti utisak, ali Block Out kao Block Out – definitivno najbolji domaći bend

Kao što rekoh, to drugo veče, odnosno treće veče festivala, a drugo veče koje sam ja proveo tamo smo išli samo zbog Block Out-a, ali pošto smo se lepo provodili ostali smo i na Kirilu, i on me je oduševio. Uopšte nisam očekivao takav spoj etno i elektronske muzike. Super je.

_{(ovde me malo zezao foto aparat)}

Poslednje veče smo i na sam fest otišli već umorni od prethodnih večeri (pošto smo se svako veče pešaka vraćali sa Ušća do Južnog bulevara :S) i zbog umora nismo otišli na Atheist Rap, već smo ih bukvalno prespavali i onda smo otišli na Kelte, Darkwood Dub i Sunshine. Kelti kao i uvek u svom stilu, mnogo skakanja, ali mi smo skakanje preskočili već smo sedeli na zemlji i blejali. Darkwood Dub… nemam pojma, prošli put kad sam ih slušao meni je to mnogo bolje zvučalo… sad na festu – ništa posebno. Sunshine takođe u svom stilu – mnogo dobro.

Sve u svemu – vredelo je posetiti festival ove godine, makar otići na jedan-dva dana ako ne na sve. Dobra muzika i dobro pivo za male pare – to ima samo na Beer Festu

S.A.R.S. (Sveže Amputirana Ruka Satrijanija) je, koliko sam čuo, društvo iz Resnika – braća Kovačević i dve devojke. Jamajka sa srpskom temom. Pesmu sam čuo poodavno ali sam onda na nju zaboravio sve dok ne naleteh malo pre na MySpace profil ove grupe pa odlučih da je podelim sa čitaocima bRloga.

Tekst pesme je sociološkog karaktera, prava slika i prilika današnje Srbije. Opet, ovako aranžiran odaje još jednu sliku našeg duha – humor. Uz perfektnu svirku, odličan vokal, pa sve u stilu Jamajke, ne da je dobra, nego je mnogo dobra. Perfektna sociološka studija u nekoliko strofa. Nit’ je za smeh, nit’ je za suze. Prst na čelo bio bi prikladniji.

Reči pesme:

Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.

Ajme mene joj, ajme mene joj,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Ajme mene joj, ajme mene joj,
Buđav lebac, buđav lebac.

Džemujem ja stalno ali nemam džema,
Da na leba, mažem njega.
Njam njam njam njam..
Džemujem ja stalno ali nemam džema,
Da na leba, mažem njega.

Još da imam malo alevu i loj,
Da na leba mećem svega. (2x)

Džaba meni dža džaba kad je slan,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Džaba meni dža džaba kad je slan,
Buđav lebac, buđav lebac.

Ajme mene joj, ajme mene joj,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Ajme mene joj, ajme mene joj,
Buđav lebac, buđav lebac.

A kod komše uvek pun frižider svega,
Mortadela i Nutela. (2x)

Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.
Njam njam njam njam..
Čik pogodi šta imam za večeru,
Buđav lebac, buđav lebac.

Ajajajajajajajajajajaaaaa…
Buđav lebaaaac, buđav lebaaaac…

Prethodnih dana nedelja nemam vremena skoro ni za šta, po ceo dan sam u Beogradu na predavanjima i vežbama, i onda kad dođem kući nemam snage ništa da radim, samo mi se spava, tako da baš ništa ne radim vezano za programiranje… to ostavljam za vikende, kad se malo odmorim od škole.

Ipak, malo sam radio na blogu: Ne znam da li ste primetili, ali moj bRlog sada ima uptime skoro 24/7 jer sam promenio DNS servere ovog poddomena tako da je sada sve ok… bar se nadam. Zatim, implementirao sam LightBox plugin za WP, tako da linkovane slike možete videti na samom blogu, odnosno ne morate napuštati blog ili otvarati slike u novom prozoru da biste ih videli. Nadam se da vam se sviđa?

Takođe, danas sam kupio KOSS-ove The Plug slušalice, mnogo su dobre, a nisu uopšte skupe. Koštaju 2250,00 dinosaurusa, što nije mnogo s obzirom da, za razliku od nekih Sennheiser modela koji su koštali preko 5000,00 din, ove imaju doživotnu garanciju. U prvih godinu dana garancija je potpuna, odnosno ako slušalice prestanu da rade samo im odnesem i dobijem nove, a posle prvih godinu dana, ako slušalice prestanu da rade, uz doplatu od 5 € u dinarskoj protivvrednosti dobijam iste ovakve, samo nove. Jedino što mi se ne sviđa kod slušalica jeste veoma veoma tanak kabl, tako da se bojim da će lako pući. Verovatno ću uzeti i carrying case za njih, video sam u 4audio katalogu da imaju, ali nisam video cenu, moraću ovih dana da pogledam. Uz to, ove slušalice imaju silikonski deo koji se oblikuje ušnoj školjci tako da lepo zapuše uvo i imaju jako dobar noise reduction. Malo sam ih testirao i nemam nikakvih primedbi: zvuk je odličan (imaš osećaj da ti je bas u glavi ), a ništa oko sebe ne možeš da čuješ kad slušaš muziku (što može biti opasno ako prelaziš ulicu i ne čuješ kola ). Super su! Inače, kupio sam ih u 4audio prodavnici u ulici Kneza Miloša broj 4, u Beogradu.

_{sl. 1. Moje nove KOSS slušalice}

Čitam malo pre na ES-u temu o Web 2.0 i naiđem na jedan video koji me je oduševio:

Click here to view the embedded video.

_{Web 2.0 … The Machine is Us/ing Us}

Sam video navodi gledaoce na razmišljanje o Internetu i kako on utiče na naše živote, ali ipak je pozadinska (u najmanju ruku opuštajuća) muzika ono što daje težinu poruci koju ovaj video snimak nosi, a pesma i istoimeni album se mogu skinuti sa Jamendo-a.

There’s nothing impossible, autora zvanog Deus (latinski: Bog) koji potiče sa Obale Slonovače je nešto što bi se moglo opisati kao “Tehno – klasična – filmska muzika.” Nešto ovako dobro i ovako neobično nisam skorije čuo, a evo celo veče u Winamp-ovoj listi stoj samo ova stvar i celo veče se ona vrti. Skroz je dobra.

Pogledajte video, ako već niste, bilo da biste razmišljali o tome kako je Internet promenio naše živote, i kako se on sam promenio (i kako se menja i dalje), ili da biste videli kako se šalje jaka poruka. U svakom slučaju, nadam se da ćete uživati u muzici.

_{(Ovo je slobodan prevod ovog članka)}

Kako dooobra stvar! Čuo sam je odaaavno ko zna gde i par puta sam je se setio ovako ali nisam mogao da se setim nikako dok sam sedeo za kompom, i malo pre sasvim slučajno naletim na neki youtube video na nemačkom i odmah se setim ove pesme.

Mnoge odmah asocira na naciste, ali to što je nemačka pesma nastala za vreme WWII ne mora da znači ništa podjednako su je volele sve vojske i svi ljudi (osim Hitlera, ali dobro, on ionako nije bio čovek):

Click here to view the embedded video.

Malo sam bacio pogled po Wikipediji i videh da je radio Beograd najzaslužniji shto je pesma postigla ogromnu popularnost

Nashao sam gomilu verzija na netu (video/audio) tako da sam izabrao jednu, čisto da ne zaboravite koliko je rat odvratan, čak i pored ovako lepe pesme. Ko želi da skine jednu od verzija, nek’ klikne ovde.

I za kraj, lyrics, na nemačkom, a ovde ima na raznim jezicima:

1. Vor der Kaserne
Vor dem großen Tor
Stand eine Laterne
Und steht sie noch davor
So woll’n wir uns da wieder seh’n
Bei der Laterne wollen wir steh’n
|: Wie einst Lili Marleen.

2. Unsere beide Schatten
Sah’n wie einer aus
Daß wir so lieb uns hatten
Das sah man gleich daraus
Und alle Leute soll’n es seh’n
Wenn wir bei der Laterne steh’n
|: Wie einst Lili Marleen.

3. Schon rief der Posten,
Sie blasen Zapfenstreich
Das kann drei Tage kosten
Kam’rad, ich komm sogleich
Da sagten wir auf Wiedersehen
Wie gerne wollt ich mit dir geh’n
|: Mit dir Lili Marleen.

4. Deine Schritte kennt sie,
Deinen zieren Gang
Alle Abend brennt sie,
Doch mich vergaß sie lang
Und sollte mir ein Leids gescheh’n
Wer wird bei der Laterne stehen
|: Mit dir Lili Marleen?

5. Aus dem stillen Raume,
Aus der Erde Grund
Hebt mich wie im Traume
Dein verliebter Mund
Wenn sich die späten Nebel drehn
Werd’ ich bei der Laterne steh’n
|: Wie einst Lili Marleen.