Danas u Beograd dolazi Džozef Bajden, potpredsednik SAD. Iako je on lično bio za bombardovanje Srbije, odnosno tadašnje SR Jugoslavije i , koliko znam, nikad nije bio nešto preterano naklonjen Srbiji, ova pesma koju sam pripremio nije namenjena lično njemu već čitavoj američkoj spoljnjoj politici, a on, tj. njegov dolazak, je samo povod za ovaj unos na blogu.

Military show is Blastin’ off to Kosovo.
Military show with lightning speed.
Sensitivity? Oh, just a rusty nail in the corporate show.
How many stabs before we bleed?

Those Pinocchios chattering out in stereo,
boy Pinnocchio and his golden deed.
Masculinity? Oh, galvanized in the world wide show
as we fertilise the seed.

Power mad, I didn’t chop the tree down dad
I only try to do what’s right.
Power man, the best friend that you ever had
unless of course you choose to fight.

Power mad, driving out of the shadows,
he never tires when he plays.
Power mad, he’s a streak in the night time
speculating how he’ll take on the world some day.

Originality? Oh, just a rusty nail in a Broadway show.
How many stabs before we succeed?

Power mad, I didn’t drop my pants down dad,
I know my left hand from my right.
Power man, the best friend that you ever had
unless of course you lose the fight.

[preuzmite mp3]

Kao što sam se i ponadao pre šest meseci, počelo je priznavanje nezavisnosti nekih novih država u svetu. Kako prenosi B92, danas je Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne zemlje. Kapiram ja da je tim činom Rusija najverovatnije (po ko zna koji put u istoriji) iskoristila i izigrala Srbiju, ali mi je drago što je Zapad dobio šamar, pa su sad oni ti koji kukaju kako se krši međunarodno pravo. I krši se. I treba da se krši, jer ako se nastavi ovako kako je upravo krenulo, svet će imati tri opcije:

1. opšti rat, gde se neće znati ko ratuje protiv koga
2. generalna rekonstrukcija granica u Evropi i svetu, pre svega na nacionalnom principu
3. resetovanje situacije i vraćanje na stanje pre proglašenja nezavisnosti Kosova uz opšte prihvaćeno pravilo da novih prekrajanja granica ne sme da bude

Setimo se kako je Rusija tražila od Amerike da ne podržavaju secesiju Kosova, a ovi su ih ignorisali. Sad se situacija malo okrenula, a Rusiju baš briga. Što kaže Marlijeva pesma (a i engleska poslovica) – “What goes around, comes around.” I da, svestan sam da smo sada ili izgubili Kosovo zauvek, ili će u neko dogledno vreme biti vraćeno u okvire Srbije, ali ko reskira – profitira Neka ista pravila važe za sve! Baš me zanima kako će odreagovati naše “nove komšije,” samozvani Kosovari – da li će slediti demokratiju o kojoj toliko pričaju i priznati nezavisnost ove dve pokrajine, i time se suprostaviti američkim interesima, ili će se pokriti ušima i dokazati svima da je u stvari i proglašenje nezavisnosti Kosova – ilegalno.

Haos je krenuo, “uživajte” u predstavi. Tek su se dva čina odigrala (Srbija i Gruzija), a ima ih ko zna koliko.

Oni se nisu promenili: Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i “razočarani birači?”

Magazin “Vreme”, broj 680

Stalno govorim sebi kako bi trebalo što manje politike da ima na mom bRlogu, ali u ovakvoj zemlji to je skoro nemoguće. Primetio sam da i drugi (IT) blogeri malo – malo, pa ubace neki politički post u blog. Jednostavno, u ovakvoj zemlji, nemoguće je da se normalna osoba skroz ogradi od politike.

Kako neko može da glasa za “čoveka” koji je dvadesetak dana ranije nagovestio ubistvo Zorana Đinđića? Nije toliko bitno čije je ubistvo nagovestio, bitno je da je tri nedelje pre atentata jednog državnika on indirektno najavio taj isti atentat. Kako neki “veliki srbi” mogu da glasaju za stranku čiji je predsednik hrvat (mada izvor nije baš pouzdan, ali ja ne znam ni jednog srbina koji se preziva Šešelj)? Mislim, daleko od toga da ja imam nešto protiv bilo kog hrvata, i nadam se da se niko neće naći uvređen jer mi zaista nije cilj da nekoga uvredim, ali svi oni koji uporno glasaju za SRS godinama pljuju po hrvatima i stalno pričaju kako su hrvati pretnja za nas srbe, a uporno glasaju za Vojislava Šešelja.

Click here to view the embedded video.

_Najava?

Ja sam, kao što se već zna, oduvek bio demokratski opredeljen (DS-LDP), ali u poslednje vreme sve više sebe pronalazim samo u politici LDP-a. Opet, daleko od toga da sam srbomrzac ili nešto slično, kako se često karakterišu simpatizeri i članovi LDP-a, ali realno: radikali su bili na vlasti devedesetih, i svi znamo kako nam je bilo. Od 2000. do sada su na vlasti DS-DSS-SRS i opet vidimo da je Srbija, iako je napredovala, još uvek daleko od Evropskih standarda i normalnog života. Hajde da probamo nešto treće, pošto vidimo da ovo do sad nije funkcionisalo najbolje.

Ljudi imaju mnogo predrasuda: Povezuju Čedu sa narkomanijom a niko nema dokaza o tome. Sada na internetu i ne može mnogo toga da se nađe jer kad ukucate “Čeda Jovanović narkoman” u Google, dobijete gomilu rezultata sa nekih foruma gde svi pričaju o tome a nigde izvora informacije. No, nije ni bitno, valjda znate moje stavove o drogama a to je da ako čovek ima jak karakter, onda neće da se navuče na drogu. A, ako je neko probao drogu onda to ne znači da je narkoman, isto kao što ne možemo reći za nekoga ko se jednom nedeljno mesečno napije da je alkoholičar. Čak me je i majka jednom pitala: “Zašto glasaš za te narkomane?” a ni sama nema pojma o bilo čemu kad su LDP, Čeda ili droge u pitanju. Propaganda na televiziji čini čuda.

Click here to view the embedded video.

_{Širi dalje!}

Što se mene tiče, moj glas na ovim parlamentarnim izborima (11. maja) ide LDP-u, kao i na prošlim. Razmislite malo o tome kome ćete pokloniti svoj glas i, pošto SRS-DSS-NS ne vade Kosovo iz usta, razmislite da li vam je važnija teritorija od ljudi koji žive na toj teritoriji. Mislim da bi Srbija mnogo toga dobila (u ekonomskom pogledu) kad bi što pre ušla u EU, a onda se može opušteno zagorčavati život “nezavisnom Kosovu” tako što bismo, s jedne strane kao članica EU, blokirali sve što bi njima odgovaralo a nama ne, a s druge strane kao članica UN, zajedno sa Rusijom (dokle god Rusija ima interesa da bude na našoj strani), blokirali prijem Kosova u UN a samim tim i u većinu ostalih svetskih organizacija koje zahtevaju da država bude članica UN pre nego što dobije članstvo u njima.

Evo, i ja da prokomentarišem nešto na temu Kosova i proglašenja jednostrane nezavisnosti istog. Već dugo vremena sam bio za što ranije rešavanje statusa Kosova, jer kad god se našim političarima pomene rešavanje nekog problema u državi, odgovor bi glasio: “bla bla bla Kosovo, bla bla bla.” Jednostavno se ni na jednom problemu u ovoj državi nije radilo, osim ako to nema veze sa Kosovom. A ni tad nisam siguran da se radilo na rešavanju problema.

S druge strane, nije mi svejedno. Ne zbog Kosova kao južne “srBske” pokrajine, niti sam jedan od onih koji viču “Kosovo je Srbija,” već zbog dvostrukih standarda koje primenjuje zapad, prvenstveno SAD i EU, i zato što krše povelju UN u kojoj se garantuje teritorijalni integritet međunarodno priznatim državama. Iskreno, voleo bih da nezavisnost Kosova bude samo početak i da sada sve autonomne pokrajine u svetu koje žele, same proglase nezavisnost, kao npr. Baskija u Španiji. Sad, što se Republike Srpske tiče, tu nisam siguran kakvo je stanje, jer (barem koliko ja znam) ona nije autonomna pokrajina kao što je Kosovo (bilo), ali bilo bi lepo da i oni proglase nezavisnost. Kad može Kosovo, što ne mogu i ostali?

Možda će se neki začuditi zbog ovog unosa na bRlogu, jer sam ja oduvek bio liberalno politički orijentisan. I dalje sam. Ja i dalje kažem da Evropa nema alternativu, 100% sam za evropske integracije Srbije, i dalje sam za brzo rešenje Kosovskog pitanja (koje po svemu sudeći i dalje nije gotovo), makar to bila i nezavisnost, ali molim lepo: neka ista pravila važe za sve na ovom svetu – bez dvostrukih standarda! Čak bih se pridružio i demonstrantima u Beogradu, ali pošto čitam da je bilo nereda, neću. Neću da protestujem sa istim ljudima koji umesto da mirno protestuju to rade ovako:

Demonstranti su uzvikivali “Kosovo je Srbija”, “Ne damo Kosovo”, “Spasi Srbiju i ubi se, Koštunice”, “Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji”, pevali “Tamo daleko” i nosili zastave Srbije i zastavu četničkog pokreta. Takođe, skandiraju ime bivšeg lidera bosanskih Srba i haškog optuženika Ratka Mladića.

_{(izvor: Mondo)}

Štaviše, ne znam ni da li ću sutra ići u (višu) školu. Ne želim da me negde presretne grupa divljaka i da pomisle da sam jevrej albanac zato što imam dredove (znam da nema nikakve logike, ali ko će razumeti kako njihov mozak funkcioniše?), kao npr. ovi:

Click here to view the embedded video.

Malo pre mi stiže od keve ova cirkularna poruka koja prilično lepo oslikava stanje u srpskoj politici Videh na Google-u da ne kasnim mnogo sa objavljivanjem, a baš mi je drago da sad pred izbore objavim ovo.
Uživajte!

Zima stegla glas kosovskih ptica, pehar diže Vojo Koštunica:
“Zdravo, braćo i gospodo moja, zdravo, snage Kosovskoga boja.
Srbiju je opkolila zmija, ime joj Evropska unija.
Ovu čašu ja podižem svijem, s vama mislim zmiju da ubijem.”

Odgovara Boris Pivljanine:
“S tuđe, Vojo, govoriš visine,
Lazareva stolica je moja,
Ja sam glava Kosovskoga boja.
Unija je, znaš li, puna para,
Čujmo raport našeg Božidara,
Zavodnika bijeloga lica,
On je novi Milane Toplica,
Harač kupi bez sablje i noža,
On je srpski Boža Derikoža.
Kad je nužda da se krupno laže,
Tu Jeremić ima šta da kaže,
Može zborit cio dan bijeli,
Da ga ništa ne bi razumjeli.”

Skoči Božo, bi rek’o poleće,
Diže čašu, al’ je ispit neće:
“Boris care od srpskijeh glava,
Jedan vitez carstvo ne spasava,
Pa te molim, gospodara svoga,
Izbaci me iz boja ovoga,
Ja sam vitez za kupoprodaju
I da derem sirotinju raju.
Od Pariza pa do Amsterdama
Imam svojih deset apartmana,
Sa Unijom sklapam ugovore,
Propadnuću ako se obore.”

Progovori Jeremiću bane,
Novi srpski Kosančić Ivane:
“Car Borise i ti, Vojo kneže,
Ne znam šta je lakše, a šta teže,
Svoju ljubu nemam kad da ljubim,
Po svijetu skitam i dangubim,
Jednu pjesmu guslam u Parizu,
Sasvim drugu kad sam Moskvi blizu,
Varam Brisel, varam Kondolizu,
Da nekako izbjegnemo krizu.
U Evropu mi želimo stići,
Bez Kosova ne smijemo ići.
Što nemamo nikome ne damo,
Samo tako, pa nek propadamo.
Ovo svuda besjedim i zborim,
Patriotski i mudro se borim,
Rog prodajem svakom za svijeću,
Ne znam jadan šta hoću, šta neću,
Al’ boljega nemate od mene,
Kako god se sudbina okrene.
NATO vojska, Amerika silna,
Gromada je grdna i mobilna,
Da budemo njima saveznici,
Ili njima ljuti protivnici,
Ja sam za ta obadva rješenja,
Ako trećeg i glupljega nema.”

Knez Vojislav javi se ponovo:
“Svaka ti je ko crveno slovo,
Ni sam ne znam šta si predložio,
Zato bih se sa tobom složio.
Jeremiću, meni zvuči fino,
Da budemo ni voda ni vino,
Da budemo ni tamo ni amo,
Da ne damo ono što nemamo.”

Na to planu Tomo Nikoliću,
Cvili ljuto, a nije pri piću:
“Vojislave, od Srbije kneže,
Tvoja riječ driješi i veže.
Ne znaš kud će Boris sve da ode,
I žednog te prevede pro vode.
Ne budite srpske izdajice,
Poslušajte sužnja iz tamnice,
Što prkosi nepravdi i vragu
U dušmanskom zatvoru u Hagu.
Srbija je sada u prilici
Da udari snažno po gubici
Naše stare srpske krvopije,
Svima redom da zavrne šije.
Unija je gora od Murata,
Kad pomislim, groznica me hvata,
Na Uniju Švaba i Hrvata,
Na britanske pederaste guze,
Na Vatikan i mrske Francuze.
Amerika i sve NATO trupe
Mogu da nas poljube u dupe.
Sav taj ološ jošte od davnina,
Od zla oca i još goreg sina,
Samo radi Srbima o glavi,
Prilika je da se zlo ustavi,
Da nam dođe srpsko vaskrsenje
I sa ruskom braćom sjedinjenje.
Slavni sužanj traži iz tamnice
Da istočno širimo granice,
Od Jadrana pa sve do Japana,
Da Kozaci u Srbiju dođu,
Da Srbija nađe ruskog vođu,
Da nas brusi i da nas izbrusi,
Da budemo pravi mali Rusi,
Da punimo srpske kazamate,
Da psujemo papu i Hrvate,
Uvedemo prinudne radove
Za potrebe državne obnove,
Sirotinji dajemo bonove.
Postaviću bodljikave žice
Kod Merdara i kod Mitrovice,
A svi Srbi što s Kosova dođu
Slobodno će klicat Karadorđu.
Formiraću izbjegličku vladu,
Izbjeglice zvati na paradu,
Hraniću ih mržnjom i kletvama,
Učiti ih strašnim zakletvama,
Da Srbije nema bez Kosova,
Da je Prizren zemlja Dušanova,
Da sanjaju mjesto svog rođenja,
Sve do smrti i oslobođenja.”

Tada Boris prelomi pogaču:
“Ti Kosovo daješ na lomaču,
Ti ga braniš da ga ne odbraniš,
A Srbiju zemlju da sahraniš.”

Planu Tomo u svome bijesu:
“Te riječi za mene nijesu,
Bit ne može jastreb kukavica,
Nit radikal postat izdajica.
Kosovo mi donosi pobjedu,
Ja ću prste držati u medu,
Na svetoga Jovana uveče,
Polizaćeš što mi danas reče,
Naš je narod pravedni sudija,
Željan da se pljačka i ubija,
Siromašni mrzi bogatoga,
Nepismeni mrzi pismenoga,
Mrzi narod i zakon i popa,
Baš ga briga šta je to Evropa,
Briga narod za kosovske crkve,
Za Dečane i junake mrtve,
Hoće narod da pokaže zube,
Zato moje slike oni ljube.
Ja sam sablja silnoga Miloša,
Protiv svjetskog i srpskog ološa,
Patriotska najprije će ruka,
Udarit na Draškovica Vuka,
NATO lisca, ustašu, špijuna,
Da na pamet ne padne mu buna.
Sa njime je i narkoman Čeda,
Antisrpska protuva, bijeda.
Nenad Čanak, Vesna i Nataša,
Zajednička sramota su naša,
Mudroseri i peta kolona,
Dušmanskoga sluge Vašingtona.
Sa ponosom, braćo, kažem svima,
Milo mi je što nijeste s njima.
Ne damo im Brisela da vide,
Sve Drašković pred njima da ide.”

Ozari se bane Jeremiću:
“Hrabri Tomo i mudri plemiću,
Odlučnosti tvojoj se radujem,
Patriotski snažno zahvaljujem.”

Ohrabri se od apsana tiću,
Silni junak Mlađane Dinkiću:
“Novi vožde, Tomo Nikoliću,
Ja sam protiv, al’ te podržavam,
Kao kurva ja se održavam,
Nudim ti se za prvog vazala,
Miško Delta naša je centrala.”

Knez Vojislav obrve sastavi,
Neće da se rasprava nastavi:
“Jedva, braćo, sada uspijevam
Da od sreće snažno ne zapjevam,
Niko ne zna šta smo odlučili,
Ni kud smo se noćas uputili,
Al’ je sloga naša najvažnija,
Samo tako brani se Srbija.”

Sabljom manu sluga Golubane,
Iz čačanska Velja teretane:
“Koštunice, kneže i jarane,
Srpsku vojsku na Kosovo krećeš,
Zar i mene ti povesti nećeš,
Sa mnom ide vitezova trista,
Sa njima je i Džo bagerista.
Dvije žene negdje da se svade,
I one bi oči da mi vade,
Da ne smjedoh na Kosovo ići,
Gdje i drugi srpski Obilići.”

Skoci Boris, sredio ga brica,
U bratska se izljubiše lica:
“Golubane, čestiti viteže,
Komandante naše putne mreže,
Niko tebe ne smije da veže,
Da ti bitku posmatraš sa strane,
Jer si stvoren za mnoge megdane.”

Malo zatim, u slavu Kosova,
Grunu pjesma srpskijeh popova:
“Nama, braćo, nije nemoguće
Ustat protiv sile svemoguće,
Jer nas vode ovakvi junaci,
Sjedinjeni partijski barjaci.”