Barak Obama (Barack Hussein Obama II) je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Znam da ovo verovatno ne znači ništa za Srbiju (direktno), jer se politika SAD prema Srbiji i Kosovu neće menjati, ali, ako novi predsednik SAD zaista ispuni svoja predizborna obećanja, onda će verovatno celom svetu, pa i Srbiji (indirektno) biti barem malo bolje.
Tagovi: Amerika • Barak Obama • glasanje • izbori • politika
Prema sad skoro zvaničnim rezultatima (teško da će se išta bitno menjati) Demokratska stranka je pobedila na današnjim parlamentarnim izborima sa 38% i skoro 10% više glasova nego što ima drugoplasirana stranka - SRS.
Ali, ne treba zaboraviti da tih 10% razlike u principu ne znači ništa: DS sa koalicijom oko sebe + LDP nemaju 126 mesta u parlamentu tako da ne mogu da formiraju vladu. Jedino MOŽDA uz pomoć manjinskih stranaka, ali i to teško, dok s druge strane SRS+DSS+SPS imaju potrebnu većinu i mogu formirati vladu.
Čitam juče na b92 sajtu vest o tome kako je Gordana Pop Lazić izjavila da se “Srpska radikalna stranka zalaže za osvešćivanje omladine i borbu sa medijima koji podržavaju proevropske snage.” Da li je ova žena normalna? Kakva borba sa medijima i nevladinim organizacijama? Jesu li oni čuli za slobodu medija!? O kakvom osvešćivanju omladine ona priča? Verovatno misli na osvešćivanje u smislu prebijanje svih neistomišljenika od strane policije i/ili nekih njihovih organizacija.
Ostao sam bez reči, tako da ću samo citirati jednog komentatora (pisao pod imenom: Radule) čije mišljenje se prilično poklapa sa mojim:
Nažalost, u Srbiji je nacionalizam odavno sinonim za šovinizam, a patriotizam sinonim za paranoju. Jednom rečju - fašizam, koji je zahvaljujući vama radikalima i vašem spasitelju i zaštitniku Koštunici dobrano pustio korene u Srbiji. Mnogo ste mladih umova već zatrovali, uh pardon, osvestili, pa legitimno pale ambasade & nesrpske kuće i lokale, i demokratski prebijaju neistomišljenike i ‘ostale građane’, a ako vam, ne daj bože, školski sistem i mediji padnu u šake, onda, zbogom pameti i razume, Srbija se neće oporaviti ni za sto godina (optimistički gledano)… Ne, niste isključivo vi krivi za to! Još krivlji su oni koji veruju da glasom za SRS ili DSS overavaju svoju lojalnost srpstvu i pravoslavlju, a odavno su zaboravili koje su osnovne ljudske i hrišćanske vrednosti (ako su ikad i znali)…
Još jednom molim sve čitaoce bloga i sve koji me smatraju za svog prijatelja, a i one koji ne misle tako, da doooobro razmisle za koga će glasati 11. maja. Takođe, molim one što redovno apstiniraju od izbora da pomere malo svoje guzice i da učine nešto za svoju, ali i moju budućnost. I još jedan mali podsetnik iz vremena kad su radikali zajedno sa socijalistima bili na vlasti. I obratite pažnju na 01:33 kako “gospodin” Vojislav Šešelj maše pištoljem prema studentima koji protestuju! Tu scenu ni jedan tadašnji ni današnji, a ni sutrašnji student ne treba nikad da zaboravi!
P.S. Iskreno se nadam da u skorije vreme neću morati da pišem o politici, ali ovo sam morao da zablogujem! Mislite o tome u nedelju…
Oni se nisu promenili: Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i “razočarani birači?”
Magazin “Vreme”, broj 680
Stalno govorim sebi kako bi trebalo što manje politike da ima na mom bRlogu, ali u ovakvoj zemlji to je skoro nemoguće. Primetio sam da i drugi (IT) blogeri malo - malo, pa ubace neki politički post u blog. Jednostavno, u ovakvoj zemlji, nemoguće je da se normalna osoba skroz ogradi od politike.
Kako neko može da glasa za “čoveka” koji je dvadesetak dana ranije nagovestio ubistvo Zorana Đinđića? Nije toliko bitno čije je ubistvo nagovestio, bitno je da je tri nedelje pre atentata jednog državnika on indirektno najavio taj isti atentat. Kako neki “veliki srbi” mogu da glasaju za stranku čiji je predsednik hrvat (mada izvor nije baš pouzdan, ali ja ne znam ni jednog srbina koji se preziva Šešelj)? Mislim, daleko od toga da ja imam nešto protiv bilo kog hrvata, i nadam se da se niko neće naći uvređen jer mi zaista nije cilj da nekoga uvredim, ali svi oni koji uporno glasaju za SRS godinama pljuju po hrvatima i stalno pričaju kako su hrvati pretnja za nas srbe, a uporno glasaju za Vojislava Šešelja.
Najava?
Ja sam, kao što se već zna, oduvek bio demokratski opredeljen (DS-LDP), ali u poslednje vreme sve više sebe pronalazim samo u politici LDP-a. Opet, daleko od toga da sam srbomrzac ili nešto slično, kako se često karakterišu simpatizeri i članovi LDP-a, ali realno: radikali su bili na vlasti devedesetih, i svi znamo kako nam je bilo. Od 2000. do sada su na vlasti DS-DSS-SRS i opet vidimo da je Srbija, iako je napredovala, još uvek daleko od Evropskih standarda i normalnog života. Hajde da probamo nešto treće, pošto vidimo da ovo do sad nije funkcionisalo najbolje.
Ljudi imaju mnogo predrasuda: Povezuju Čedu sa narkomanijom a niko nema dokaza o tome. Sada na internetu i ne može mnogo toga da se nađe jer kad ukucate “Čeda Jovanović narkoman” u Google, dobijete gomilu rezultata sa nekih foruma gde svi pričaju o tome a nigde izvora informacije. No, nije ni bitno, valjda znate moje stavove o drogama a to je da ako čovek ima jak karakter, onda neće da se navuče na drogu. A, ako je neko probao drogu onda to ne znači da je narkoman, isto kao što ne možemo reći za nekoga ko se jednom nedeljno mesečno napije da je alkoholičar. Čak me je i majka jednom pitala: “Zašto glasaš za te narkomane?” a ni sama nema pojma o bilo čemu kad su LDP, Čeda ili droge u pitanju. Propaganda na televiziji čini čuda.
Širi dalje!
Što se mene tiče, moj glas na ovim parlamentarnim izborima (11. maja) ide LDP-u, kao i na prošlim. Razmislite malo o tome kome ćete pokloniti svoj glas i, pošto SRS-DSS-NS ne vade Kosovo iz usta, razmislite da li vam je važnija teritorija od ljudi koji žive na toj teritoriji. Mislim da bi Srbija mnogo toga dobila (u ekonomskom pogledu) kad bi što pre ušla u EU, a onda se može opušteno zagorčavati život “nezavisnom Kosovu” tako što bismo, s jedne strane kao članica EU, blokirali sve što bi njima odgovaralo a nama ne, a s druge strane kao članica UN, zajedno sa Rusijom (dokle god Rusija ima interesa da bude na našoj strani), blokirali prijem Kosova u UN a samim tim i u većinu ostalih svetskih organizacija koje zahtevaju da država bude članica UN pre nego što dobije članstvo u njima.
