Zanimljiva web aplikacija koju je napravila omladina DS-a. Uz pomoć ove web aplikacije možete kreirati mini strip u tri slike. Na svakoj slici imate mogućnost da ubacite dve osobe iz liste ponuđenih, kao i tekst koji izgovaraju. Lista ponuđenih osoba nije preterano velika, ali obzirom na to da su trenutno najaktuelniji izbori koji će se dogoditi u nedelju, u listi možete naći većinu političara aktuelnih na političkoj sceni, kao i neke estradne “zvezde.”

Evo mog remek-dela. “Pretočio” sam poznati vic u strip:

He he… nisam džabe ja učio Photoshop u školi

Note: Ja sam samo dodao Aligrudića na ovu sliku.

Evo još malo poezije, kad sam već krenuo sa onom Kosovskom večerom. Ovaj put pesma za Novaka Đokovića, što je pokupih sa DPT-a:

Mili Bože, čuda velikoga,
kad ce šćaše u Melburnu gradu,
na Zemljinoj južnoj polulopti,
kad se šćaše Zemlja da okrene,
da se vrti od sad naopako!
Sve zbog jedne žute lopte male
što se tuče lopatom po polju,
od sportista – svetskih velikana!

Nameri se junak na junaka,
Deli-Rože od Švajcarske strane
na našega Tipsarević Janka.
Goniše se letnji dan do podne
usred zime 2008.
po teniskom polju velikome.
Goniše se pet setova celih,
u svakome po dvanajest gejma,
u petome još i više beše.

Loptu tuče Rože Federeru,
gde udara tu trava ne raste!
Vraća Janko kolko ima snage,
neku vrati a neku batali!
Loptu tuče Tipsarević Janko,
gde udara ni sudija ne zna
a kamoli jadni Federeru!
Trče oba po celom megdanu
kano da će jedva ostanuti,
svojoj deci obraz sačuvati.

Goniše se letnji dan do podne
da ni jedan pobedio nije!

Dojadilo vili Primorkinji
te namignu dvaput Federeru,
ne bili se megdan okončao!

Aoj vilo, nigde te ne bilo!
Što preveri srpsku veru tvrdu,
katoličku zagrize jabuku,
katoličku jali protestantsku!?
Da Bog da ti u grlu zapalo!

Nego Rože junak od megdana,
i sam reče Tipsarević Janku
da je šteta što nijesu oba
na tron slave jednako popeti –
jer je tako ustrojeno bilo.
Osta megdan da se ovaj pamti,
Od sad, zasad, sutra i doveka!

Nego vila Federera klela,
zaklinjala Svetim Antonijem,
i šiptarskom materom Terezom:
„Sa Srbima ne zameći kavge,
jer ti više pomoći ne mogu.
Srbi su ti loptice junaci
kakvih nigde u Jevropi nije
A kamoli u zemlji kengura!“.

To Rožeu vrlo žao bilo,
ne mogaše srcu odoleti,
niti srcu niti dolarima,
te na megdan opet izilazi,
nikom drugom nego Đokoviću,
mlađanome srpskome junaku,
koj’ od sebe gradi komendiju
ne bi li se zabavila raja
koja gleda kako se on sprda
sa Nadalom ili Šarapovom.

Kako Rože na megdan izađe
Novače mu poteže reketa,
rasturi ga u tri seta ravno.
Nije vila ni makla se bila
A Federer propanuo slavno.

To se proču kroz sva četir’ carstva
da Novaku više premca nema.
Zakukaše svetske glavešine,
od biznisa veliki mudraci.
Eto njima jada iznenada,
de Novaku protivnika nema.

No im vila opet dobra bila!
Pokaza im crnog Arapina,
Iz Le Mana francuskoga grada.
Silan junak na ovome svetu,
Vilfrid Conga od oca iz Konga!
Razbio je Edija Mareja
i velikog Nadal Rafaela,
koji prste u dupe zavuče
pre nego će lopticu da tuče.

Lukavi ga Sarkozi poslao,
ne bil’ Srbu mog’o nauditi!

Megdan biju Conga i Novače
u nedelju kad im vreme nije,
u nedelju na Svetoga Savu,
u Melburnu na sred stadiona,
gde se sjati sto hiljada duša,
mnogi Srbi i mnogi Francuzi.
Svi u dreku, svaki za svojega!

Zalud vika povelika beše,
ne mogaše Conga odoleti
Đokoviću – planinskom sokolu!
Oznoji se crni Arapine,
udarajuć’ i zdesna i sleva
i svakakvu loptu više glave.
Al’ Đoković na sve odgovara,
kad u ćoše a kada u mrežu!

Vreme malo zatim potrajalo,
boriše se tri, četiri sata,
Osta Novak junak od megdana!

Stade cika širom stadiona.
Raduje se i staro i mlado
Što je Srbin najbolji na svetu.
Još se više po Srbiji slavi!
Svetog Savu Srblji proslavljaju,
i uz njega Đoković Novaka!

Mislim da bi ovo definitivno trebalo uvesti u škole, da deca uče ovo umesto nekih nezanimljivih pesama

Malo pre mi stiže od keve ova cirkularna poruka koja prilično lepo oslikava stanje u srpskoj politici Videh na Google-u da ne kasnim mnogo sa objavljivanjem, a baš mi je drago da sad pred izbore objavim ovo.
Uživajte!

Zima stegla glas kosovskih ptica, pehar diže Vojo Koštunica:
“Zdravo, braćo i gospodo moja, zdravo, snage Kosovskoga boja.
Srbiju je opkolila zmija, ime joj Evropska unija.
Ovu čašu ja podižem svijem, s vama mislim zmiju da ubijem.”

Odgovara Boris Pivljanine:
“S tuđe, Vojo, govoriš visine,
Lazareva stolica je moja,
Ja sam glava Kosovskoga boja.
Unija je, znaš li, puna para,
Čujmo raport našeg Božidara,
Zavodnika bijeloga lica,
On je novi Milane Toplica,
Harač kupi bez sablje i noža,
On je srpski Boža Derikoža.
Kad je nužda da se krupno laže,
Tu Jeremić ima šta da kaže,
Može zborit cio dan bijeli,
Da ga ništa ne bi razumjeli.”

Skoči Božo, bi rek’o poleće,
Diže čašu, al’ je ispit neće:
“Boris care od srpskijeh glava,
Jedan vitez carstvo ne spasava,
Pa te molim, gospodara svoga,
Izbaci me iz boja ovoga,
Ja sam vitez za kupoprodaju
I da derem sirotinju raju.
Od Pariza pa do Amsterdama
Imam svojih deset apartmana,
Sa Unijom sklapam ugovore,
Propadnuću ako se obore.”

Progovori Jeremiću bane,
Novi srpski Kosančić Ivane:
“Car Borise i ti, Vojo kneže,
Ne znam šta je lakše, a šta teže,
Svoju ljubu nemam kad da ljubim,
Po svijetu skitam i dangubim,
Jednu pjesmu guslam u Parizu,
Sasvim drugu kad sam Moskvi blizu,
Varam Brisel, varam Kondolizu,
Da nekako izbjegnemo krizu.
U Evropu mi želimo stići,
Bez Kosova ne smijemo ići.
Što nemamo nikome ne damo,
Samo tako, pa nek propadamo.
Ovo svuda besjedim i zborim,
Patriotski i mudro se borim,
Rog prodajem svakom za svijeću,
Ne znam jadan šta hoću, šta neću,
Al’ boljega nemate od mene,
Kako god se sudbina okrene.
NATO vojska, Amerika silna,
Gromada je grdna i mobilna,
Da budemo njima saveznici,
Ili njima ljuti protivnici,
Ja sam za ta obadva rješenja,
Ako trećeg i glupljega nema.”

Knez Vojislav javi se ponovo:
“Svaka ti je ko crveno slovo,
Ni sam ne znam šta si predložio,
Zato bih se sa tobom složio.
Jeremiću, meni zvuči fino,
Da budemo ni voda ni vino,
Da budemo ni tamo ni amo,
Da ne damo ono što nemamo.”

Na to planu Tomo Nikoliću,
Cvili ljuto, a nije pri piću:
“Vojislave, od Srbije kneže,
Tvoja riječ driješi i veže.
Ne znaš kud će Boris sve da ode,
I žednog te prevede pro vode.
Ne budite srpske izdajice,
Poslušajte sužnja iz tamnice,
Što prkosi nepravdi i vragu
U dušmanskom zatvoru u Hagu.
Srbija je sada u prilici
Da udari snažno po gubici
Naše stare srpske krvopije,
Svima redom da zavrne šije.
Unija je gora od Murata,
Kad pomislim, groznica me hvata,
Na Uniju Švaba i Hrvata,
Na britanske pederaste guze,
Na Vatikan i mrske Francuze.
Amerika i sve NATO trupe
Mogu da nas poljube u dupe.
Sav taj ološ jošte od davnina,
Od zla oca i još goreg sina,
Samo radi Srbima o glavi,
Prilika je da se zlo ustavi,
Da nam dođe srpsko vaskrsenje
I sa ruskom braćom sjedinjenje.
Slavni sužanj traži iz tamnice
Da istočno širimo granice,
Od Jadrana pa sve do Japana,
Da Kozaci u Srbiju dođu,
Da Srbija nađe ruskog vođu,
Da nas brusi i da nas izbrusi,
Da budemo pravi mali Rusi,
Da punimo srpske kazamate,
Da psujemo papu i Hrvate,
Uvedemo prinudne radove
Za potrebe državne obnove,
Sirotinji dajemo bonove.
Postaviću bodljikave žice
Kod Merdara i kod Mitrovice,
A svi Srbi što s Kosova dođu
Slobodno će klicat Karadorđu.
Formiraću izbjegličku vladu,
Izbjeglice zvati na paradu,
Hraniću ih mržnjom i kletvama,
Učiti ih strašnim zakletvama,
Da Srbije nema bez Kosova,
Da je Prizren zemlja Dušanova,
Da sanjaju mjesto svog rođenja,
Sve do smrti i oslobođenja.”

Tada Boris prelomi pogaču:
“Ti Kosovo daješ na lomaču,
Ti ga braniš da ga ne odbraniš,
A Srbiju zemlju da sahraniš.”

Planu Tomo u svome bijesu:
“Te riječi za mene nijesu,
Bit ne može jastreb kukavica,
Nit radikal postat izdajica.
Kosovo mi donosi pobjedu,
Ja ću prste držati u medu,
Na svetoga Jovana uveče,
Polizaćeš što mi danas reče,
Naš je narod pravedni sudija,
Željan da se pljačka i ubija,
Siromašni mrzi bogatoga,
Nepismeni mrzi pismenoga,
Mrzi narod i zakon i popa,
Baš ga briga šta je to Evropa,
Briga narod za kosovske crkve,
Za Dečane i junake mrtve,
Hoće narod da pokaže zube,
Zato moje slike oni ljube.
Ja sam sablja silnoga Miloša,
Protiv svjetskog i srpskog ološa,
Patriotska najprije će ruka,
Udarit na Draškovica Vuka,
NATO lisca, ustašu, špijuna,
Da na pamet ne padne mu buna.
Sa njime je i narkoman Čeda,
Antisrpska protuva, bijeda.
Nenad Čanak, Vesna i Nataša,
Zajednička sramota su naša,
Mudroseri i peta kolona,
Dušmanskoga sluge Vašingtona.
Sa ponosom, braćo, kažem svima,
Milo mi je što nijeste s njima.
Ne damo im Brisela da vide,
Sve Drašković pred njima da ide.”

Ozari se bane Jeremiću:
“Hrabri Tomo i mudri plemiću,
Odlučnosti tvojoj se radujem,
Patriotski snažno zahvaljujem.”

Ohrabri se od apsana tiću,
Silni junak Mlađane Dinkiću:
“Novi vožde, Tomo Nikoliću,
Ja sam protiv, al’ te podržavam,
Kao kurva ja se održavam,
Nudim ti se za prvog vazala,
Miško Delta naša je centrala.”

Knez Vojislav obrve sastavi,
Neće da se rasprava nastavi:
“Jedva, braćo, sada uspijevam
Da od sreće snažno ne zapjevam,
Niko ne zna šta smo odlučili,
Ni kud smo se noćas uputili,
Al’ je sloga naša najvažnija,
Samo tako brani se Srbija.”

Sabljom manu sluga Golubane,
Iz čačanska Velja teretane:
“Koštunice, kneže i jarane,
Srpsku vojsku na Kosovo krećeš,
Zar i mene ti povesti nećeš,
Sa mnom ide vitezova trista,
Sa njima je i Džo bagerista.
Dvije žene negdje da se svade,
I one bi oči da mi vade,
Da ne smjedoh na Kosovo ići,
Gdje i drugi srpski Obilići.”

Skoci Boris, sredio ga brica,
U bratska se izljubiše lica:
“Golubane, čestiti viteže,
Komandante naše putne mreže,
Niko tebe ne smije da veže,
Da ti bitku posmatraš sa strane,
Jer si stvoren za mnoge megdane.”

Malo zatim, u slavu Kosova,
Grunu pjesma srpskijeh popova:
“Nama, braćo, nije nemoguće
Ustat protiv sile svemoguće,
Jer nas vode ovakvi junaci,
Sjedinjeni partijski barjaci.”