Skoro tri meseca pošto smo kupili stan u Beogradu, najzad sam se preselio u isti. Moglo je to da bude rešeno i ranije, ali problem je bio u tome što smo tek posle završetka radova u stanu išli da kupimo (između ostalog) krevet, a nismo znali da se na isporuku čeka do mesec dana. Uglavnom, stan je sređen pre nekih mesec dana, ali sam do pre nedelju-dve čekao krevet, koji je bio uslov za useljenje. Naravno, prespavao sam ja već nekoliko puta ovde dok nije stigao krevet, ali je mnogo neudobno spavati na onim sunđerima, sav sam bio ukočen :S

Evo i par slika koje ilustruju razlike pre i posle sređivanja:

I za kraj, slika mog radnog kutka, gde možete primetiti novu tastaturu i novog miša koje sam kupio danas, sebi za osmi mart (koji ubr. gotovo nikome nisam čestitao jer smatram da je svaki dan i dan žena i dan muškaraca)

Jes’ da bi tastatura trebalo da bude dole a miš gore (ili dole, ako ima mesta), ali, iako tastatura po širini staje na ovu dasku dole, po dubini to nije slučaj jer kad je stavim dole, zbog ovog oslonca za ruke (koji je neodvojiv) ne mogu da dohvatim funcijske i multimedijalne tastere. Moraću da smislim nešto po tom pitanju, ili da ostavim ovako kako jeste.

Na kraju krajeva, pošto sad više ne putujem (toliko često) za Mladenovac, nadam se da ću imati više vremena i za svoj blog, i za svoje projekte, i naravno – za druženje

Računar koji trenutno koristim kupio sam 2004. godine od novca koji sam dobio za punoletstvo. Sve sam pare potrošio na njega i još je ćale morao da mi doda novca za monitor. Tada je to bila prilično jaka mašina sa sledećim karakteristikama:

MoBo: ASUS A7V8X-X
CPU: AMD Sempron 2600+ na 1.8 GHz
RAM: 256 MB DDR
HDD: Maxtor 80 GB (ATA)
GPU: ATI Radeon 9200

Danas ima skoro pet godina od kad sam kupio ovaj računar i do sad sam ga par puta nadograđivao: Odmah 2005. godine sam “ispod ruke” uzeo 1GB RAM-a za 60 evra, a već sledeće, 2006. godine sam za nekih 100tinak evra kupio hard disk Seagate od 250 GB (ATA). Silom prilika sam morao da kupim i napajanje jer sam staro morao da prebacim kod ćaleta u komp pošto je neispravna TV kartica spalila dva napajanja na njegovom računaru. Ah da, kupio sam i monitor, tj. kupila mi ga je keva na poklon.

Ovaj računar je i dalje dobra i stabilna mašina. Međutim, dešava se kad pokrenem nekoliko zahtevnijih programa za rad (PHPEdit, Photoshop, Dreamweaver + gomila rezidentnih programa kao što su Apache, MySQL, Dropbox, …) da mašina počne da se glavi. Razumem je u potpunosti. Ipak, bio sam spreman da istrpim ta povremena kočenja zarad uštede novca. Međutim, iako nisam neki gejmer, poželeo sam da igram neke novije igrice čije sam video snimke i screenshot-ove ispratio na internetu. Pre svega Call of Duty 4 (koji sam čak igrao dok sam imao laptop) i CoD 5 (koji sam pre nekoliko dana malo igrao kod ortaka) – i to je bila prekretnica (ali ne i razlog) za osvežavanje (nadogradnju) mašine. Kako mi je keva obećala nekih 15000 RSD koje je dobila od firme, ja sam odlučio da dodam još 20000 RSD i da za tih 35K dinara nadogradim mašinu.

Postavio sam temu na ES-u i dobri ljudi su mi sastavili dve konfiguracije, jednu od 30K dinara i jednu od 40K dinara. Iskombinovao sam procesor iz prve, a sve ostalo iz druge i dobio solidnu konfiguraciju za oko 35K dinara. Posle traženja po srpskim internet prodavnicama (i razočaranja u iste) i razmenjivanja privatnih poruka sa jednim od ljudi koji su mi pomogli na ES-u, naručio sam sledeće komponente od Atom.rs:

MoBo: GigaByte MA77OT-UD3P (7500 RSD)
CPU: AMD Phenom II X3 2.8 GHz Black Box edition (10180 RSD)
GPU: Asus EAH4770/HTDI/512MD5 (8790 RSD)

Sve ukupno – 26470 RSD (sa PDV-om). RAM memoriju koju sam tražio (Geil 2x2GB DDR3 1333 CL7) nisam naručio iz Atom.rs jer je nisu imali na lageru, a ubrzo je usledilo još jedno razočaranje u istu prodavnicu. Kako nisam odmah naručio ove gore navedene komponente (tražio sam RAM po drugim sajtovima), posle naručivanja pozvali su me iz Atom.rs da mi kažu da nemaju više ni ploča. No, ipak su mi izašli u susret i poslali su mi jednu ploču koja je bila rezervisana za nekog drugog (naravno, tek pošto je ta osoba pristala na to – i hvala joj), tako da je utisak o ovoj prodavnici popravljen.

RAM memoriju koju tražim (Geil 2x2GB DDR3 1333 CL7) sam našao u GigatronShop-u, gde sam je i naručio još u četvrtak, međutim niti mi je stigao kakav mejl za potvrdu narudžbine, niti me je ko zvao u vezi iste. Juče, odnosno u petak, sam malo pre 12 sati pozvao GigatronShop da vidim šta se dešava a ljubazna dama sa druge strane žice mi reče da imaju problema sa sajtom te mi zato nije stigao mejl, a “kada kolega koji radi sa mejlovima naiđe na moj mejl – kontaktiraće me.” Samo što ja ne znam da li ću moći da čekam mesec dana ili koliko mu već treba da naiđe na moj mejl o.O U međuvremenu, @milosrajcevic mi je u firmi za koju radi našao Geil 4GB (2*2GB), DDR3-1600, GV34GB1600C8DC za 7740 RSD što je malo skuplje od one koju sam planirao da uzmem, ali jeftinije od iste takve u Gigatron-u, tako da, ako ovi iz Gigatrona do ponedeljka “ne naiđu” na moj mejl, uzeću memoriju od Miloša, jer ne mogu da čekam više uz sav ovaj novi hardver (stigao malopre CityExpress-om) koji ne mogu da koristim bez nove memorije.

Pre oko godinu dana sam kupio notebook računar sa ciljem da ga koristim za rad kada sam van kuće. Međutim, ispostavilo se da laptop od 15″ i 2.7 kg nije toliko mobilan koliko sam ja mislio da će biti, tako da mi taj računar 99% vremena stoji na stolu, izigravajući desktop računar. U Beograd sam ga nosio… pa, desetak puta. Ne mogu da ga koristim u autobusu zato što je prostor između sedišta mali a kako laptop držim u krilu, trebalo bi dosta da se otvori ekran (da bih video odozgo) tako da zauzima još više prostora nego kad stoji na stolu. Pritom je i težak, tako da kad ga nosim vučem njega plus ranac jer obično nosim još nešto a kad ne nosim ništa opet moram da vučem ranac jer kablovi od laptopa ne mogu da stanu u njegovu torbu. Dok sam u Beogradu tamo i nije neki problem koristiti ga, ali zaista je muka vući ga svaki dan iz Mladenovca za Beograd i nazad.

Danas sam kupio ovaj subnotebook (iliti netbook) iz naslova. Dijagonala od svega 11″ i težina od 900 gr čine ga veoma mobilnim uređajem koji bez problema mogu da otvorim dok sedim u autobusu, a takođe može da stane u ranac sa sve kablovima i još da ima mesta (laptop sam mogao nekako da ubacim u ranac ali nije bilo mesta skoro ni za šta pored njega, a i malo sam ga izgrebao od nošenja u rancu).

Ovaj netbook dolazi sa preinstaliranim Linux operativnim sistemom, a uz njega dolazi DVD disk sa drajverima za Windows operativne sisteme za sve periferije, tako da ga prilično lako možete prebaciti na Windows XP, ukoliko ne znate da koristite ili jednostavno ne volite Linux. Mali problem može da bude to što uređaj ne poseduje CD/DVD čitač, ali zato poseduje čak tri USB 2.0 porta, a postoji i uputstvo na srpskom jeziku kako “osiromašiti” instalaciju Windowsa XP i kako napraviti bootabilni USB stik sa instalacijom Windowsa od oko 260 MB. Instalirani Windows zauzima svega 550 MB što je možda i bolje od preinstaliranog Linuxa koji zauzima skoro 2,5 GB na disku koji je velik svega 4 GB, tako da će neki zahtevniji korisnici možda želeti da dodaju 50-100 evra i kupe USB hard disk od 120-160 GB za muziku, filmove i ostale zezancije

Pored već pomenutog SSD diska od 4 GB, ovaj uređaj sadrži i:

procesor: Intel Celeron M Ultra Voltage 900MHz
ekran: 7″
grafička: Intel GMA 900
RAM: 512MB DDR2 667MHz
zvučna kartica: 16-bit Sound Card
zvučnici: stereo speakers (pored ekrana)
LAN: 10/100 Ethernet
wLAN: 802.11 a/b/g

…kao i sledeće dodatke i konektore:
Integrisan 4-u-1 čitač kartica (SD/MMC/MS/MS Pro): 1
USB: 3
AudioOut/MicIn/LAN/Analog VGA: po 1

Na kraju krajeva, jedine dve stvari koje bi možda mogle da budu prisutne a nema ih: CD/DVD čitač (mada, realno, nema mesta gde da se uglavi u ovako mali uređaj) i veći hard disk. No dobro, ili ću kupiti najveću (mislim na kapacitet) karticu koju budem mogao da nađem pa ću je držati non stop u njemu, ili ću jednostavno kupiti USB hard disk i nositi ga (skoro uvek) sa sobom. A laptop ću verovatno prodati jer mi zaista nisu potrebna dva desktop računara.

I za sam kraj, detalji o kupovini:

Mesto: PC Practic (www.pcpractic.rs), Cvijićeva 46, Beograd
Cena: 13,999 RSD
Garancija: 2 godine

p.s. Izvinjavam se na lošim slikama, ali ja i dalje nisam popravio svoj foto aparat… skoro pa sam i zaboravio na njega :/

Juče mi bio tu drugar, kupio onaj Asus EEE PC pa se malo igrali, kad u jednom trenutku poče nešto da puca iz mog računara (odnosno, kako smo par trenutaka kasnije primetlili, pucalo je, na svu sreću, malo iznad kućišta). Brzo ugasim struju na prekidač na produžnom kablu, i onda poisključujem sve kablove iz produžnog, ponovo uključim struju i krenem ponovo jedan po jedan kabl da uključujem. Uključim ADSL modem – radi. Monitor – BANG! Isključim ga, nađem kutiju od istog i garantni list u njoj i vidim da je kupljen 02.02.2008 – ni godinu dana nije izdržao :S

Sva sreća pa imam garanciju 3 godine, tako da sam ga danas odneo u servis, a ja sam od ćaleta ukrao DELL 17″ dok sam njemu uvalio stari Samsung 15″

Danas dobih rođendanski poklon od kolege Zigija i ortaka taleta (piše se sa malim “t” ). Kupili su mi USB lampu za notebook računar. Jes da umem da kucam na slepo, ali ostatak tastature (home/end/pgup/pgdn tasteri prvenstveno) ima drugačiji raspored tastera u odnosu na standardne tastature, tako da ponekad ovo može dobro doći, kada se npr. radi u mraku a ekran ne daje dovoljno osvetljenja.

Slike su načinjene mobilnim telefonom, pošto mi je izgleda otišao CCD senzor na foto aparatu.

Pre pet meseci sam dobio Sony Ericsson k510i, a negde u isto vreme, tipa nedelju dana posle toga, keva je preko firme dobila ponudu da kupi Sony Ericsson w350 po vrlo povoljnim uslovima, s tim što se nije znalo tačno kada će stići telefon – znalo se samo da neće uskoro. I moja keva tako uzme telefon za mene i još nekog drugara (pošto je svaki zaposleni mogao da uzme najviše dva telefona. U ponudi je bilo više telefona, ali u odnosu cena/kvalitet čini mi se da je ovaj Sony Ericsson bio najbolji izbor.

Prvo što sam uradio pre testiranja telefona je prebacivanje svih kontakata, SMS poruka, unosa u kalendaru i fajlova sa starog telefona na novi. To sam uradio uz pomoć programa MyPhoneExplorer, koji je ujedno i najbolji manager za Sony Ericsson telefone.

E sad, što se tiče telefona, to je klasičan SE telefon iz serije walkman. Poseduje vratanca sa kontrolama za plejer, preko kojih možete vrlo lako pustiti/pauzirati i prelaziti na prethodnu/sledeću pesmu iz liste. Sa gornje strane telefona postoji “lock” prekidač (klizač) kojim možete zaključati kontrole mp3 plejera tako da ne možete slučajno prebaciti pesmu ili je prekinuti dok vam je telefon npr. u džepu. Uz telefon dolazi Micro M2 kartica kapaciteta 512 MB što je sasvim dovoljno za stotinak pesama, ali naravno, pošto neću držati samo pesme na telefonu, planiram da uzmem karticu većeg kapaciteta, od 1, 2 ili 4 gigabajta. Ah da, uz telefon dolaze kvalitetne slušalice, a ono što je još bolje – slušalice se mogu zameniti kvalitetnijim slušalicama bez problema, pošto telefon poseduje klasičan priključak za slušalice (na kablu), a ne kao drugi telefoni gde se moraju koristiti slušalice iste firme koja pravi i telefon.

E sad, ono najzanimljivije – vratanca. Telefon poseduje vratanca retro izgleda kao ona što je posedovao Ericsson T10, s tim što ova vratanca, i pored toga što su aktivna (javljate se i prekidate razgovor otvarajući i zatvarajući ih, respektivno) – ne poseduju nikakve provodnike u sebi, tako da čak i da ih polomite/izgubite, to neće uticati na rad telefona. Naime, u delu gde su šarkice (u telefonu) postoji aktivni mehanizam koji se koristi za javljanje i prekidanje veze. A kako onda rade tasteri na vratancima za kontrolu muzičkog plejera kad nema nikakvih provodnika? Ovo je rešeno vrlo jednostavno, i vrlo pametno. Vratanca su napravljena od elastične plastike i postavljena su jako blizu tastature telefona, tako da, kada pritisnete taster za prethodnu pesmu, vi u stvari pritisnete taster 1 na tastaturi telefona. Isto tako je i za ostale tastere (play/pause je taster 2, a sledeća pesma taster 3). Genijalno, zar ne? (:

Kompletnu recenziju ovog telefona možete naći na sledećoj adresi, pa koga zanima, neka čita: http://mobilnisvet.com/mobilni-test/1599/Sony-Ericsson/W350

Zaradih neke parice pa, pošto me je mama učila da pare ljude kvare, odlučih da ih brže-bolje potrošim

Moj stari Pioneer 108D je pre skoro šest meseci, a posle četiri godine rada, otišao u zasluženu penziju pošto mu je otkazalo i čitanje i pisanje diskova. Kako sam skorije skinuo OpenSUSE 11, setih se da ne mogu da ga instaliram jer nemam DVD čitač. Do sad sam sve rezao preko rezača na laptopu pa mi nije bio neophodan rezač. Kao što već pomenuh, pošto sam došao do nekih para, odlučio sam se da kupim DVD rezač. Otišao sam do PC Centra (onaj u Ustaničkoj) i pitao ih šta imaju od rezača, ali u toj radnji od ATA rezača jedino su imali Samsung SH-S202J/BEBE i to black, tako da sad pravi lep kontrast na mom belom kućištu

Apsolutno mi nisu bitne performanse i kako reže, bitno mi je da ono što nareže može da se pročita i da će raditi barem dve godine, koliko mu traje garancija.

Cena: 1,809.07 RSD

Druga stvar koju sam kupio je PQI 2GB micro SD kartica sa  SD Card adapterom. Kupovina ove kartice ima veze sa sledećom stvari koju sam kupio i eksperimentom koji planiram da uradim, pa ako mi eksperiment ne uspe – poslužiće kao kartica za foto aparat koji sam nasledio od Filipa.

Cena: 778.34 RSD

I poslednja stvar, koju sam naručio, a trebalo bi da stigne sutra, je Blueberry 2GO430 Navigator (Eastern Europe). Ja nisam neki veliki putnik, ali ova stvar je TOLIKO korisna, da vredi sve pare. Pogotovo za one koji često putuju, a i za nas koji još nismo uvežbali vožnju. Svi verovatno znate kako se vozi po Beogradu, pa još kako je nama koji ne poznajemo Beograd…. dok pohvatam semafore, jednosmerne ulice, ograničenja brzine… u najmanjem slučaju će se neko izvikati na mene kako ne umem da vozim. A umem. Barem po Mladenovcu Ova stvarčica ima u sebi mape zemalja istočne Evrope, a samim tim i Srbiju. Dovoljno je da unesete adresu i uređaj će preračunati najkraći put do destinacije, a Daničin (Danica je ime ženskog glasa koji asistira u vožnji) prijatni glas će vam unapred govoriti gde da skrećete, uzimajući u obzir jednosmerne ulice, a verovatno još neke stvari. Takođe, znam da uređaj meri brzinu kretanja u automobilu i upozorava vas kada ste prekoračili brzinu za određen broj procenata (koji možete podesiti u podešavanjima). Ima još dosta opcija, ali o njima ću pisati u nekom drugom unosu, pošto uređaj stigne i prođe testiranje od strane mene.

Cena: 16,146.69 RSD

Eksperiment

Drugar ima Blueberry 2GO430 Navigator (Full Europe), koji sam i testirao, i zbog kojeg sam se i odlučio da uzmem isti model navigatora, pošto sam video šta sve ima od opcija, dok su informacije za sve GPS uređaje koje sam našao na netu prilično siromašne, pa čak i za ovaj, ali kako sam kod ovog video šta ume – za njega sam se i odlučio. Nadam se da nisam pogrešio. U svakom slučaju, njegov, i uređaj koji sam ja naručio su potpuno isti što se hardvera tiče, jedino se razlikuju mape, odnosno podaci na SD kartici koja dolazi uz uređaj. Ja sam želeo mape cele Evrope, a ni u jednoj radnji koju sam proverio nemaju taj uređaj ili nemaju taj uređaj sa mapama cele Evrope. Zato sam i naručio ovaj sa mapama istočne Evrope. Probaću da iskopiram sve podatke sa njegove kartice na ovu PQI karticu koju sam danas kupio, prvo običnim kopiranjem iz Windowsa a ako to ne uspe onda uz pomoć Norton Ghost-a, i tako da ubacim i mape koje ne dolaze originalno uz ovaj uređaj koji sam ja naručio. Ako ne uspem u tome, karticu mogu iskoristiti za foto aparat ili telefon koji planiram da kupim tokom sledećeg meseca. Samo se nadam da iz bilo kog razloga neću zeznuti ortakovu karticu, to bi bilo baš loše Takođe, nadam se da nema neka zaštita na kartici pa da ne mogu da je iskopiram. U tom slučaju možda bih mogao samo mape sa ortakove kartice da iskopiram na karticu koju dobijem uz uređaj, ali nisam siguran da bih smeo da se upustim u to.

Jutros u oko 9:30h budi me zvono mobilnog telefona… vidim ja nepoznat broj, javim se, kad ono lik iz PostExpress-a zove, kaže ima paket za mene i ispred kuće je. Skočim ja, obučem se za pola minuta i strčim dole, otvorim vrata, i vidim ogromnu kovertu i ruku koja mi pruža papir da potpišem. Krenem da potpisujem, zastanem na pola, setim se da treba da otvorim oči (:-D) i pošto sam ih otvorio dovršim potpis.
Doviđenja – doviđenja, i ode čovek. Ni lice mu nisam video.

Popnem se na sprat, otvorim kovertu, izvadim kutiju i iz nje telefon i potvrdim svoju sumnju – CRVENI! Tačno sam znao. Ali dobro, poklonu (tj. nagradi ) se ne gleda u zube… ili tako nekako.

_{Sony Ericsson k510i}

Telefon je skroz ok, nije najnovija klasa telefona, ali ne može se očekivati da će jedan sajt pokloniti 100 iPhone telefona, zar ne? Ima IRed, Bluetooth, mnogo dobre Java igrice (hehe), a uz njega sam dobio punjač i USB kabl za povezivanje sa računarom. To sam testirao i nisu potrebni nikakvi dodatni drajveri (barem ne za Vistu) a telefon se prijavi kao dodatni drajv, slično kao USB flash memorije. Ipak, mislim da je bilo bolje da sam uz telefon dobio slušalice a povezivanje sa kompjuterom bih radio preko bluetooth konekcije. No, nema veze, kupiću slušalice odvojeno

I da, ono što mi se nije preterano svidelo jeste garancija od samo 8 meseci.

Danas je mojoj maloj sestrici prvi rođendan, te sam ceo dan proveo u Beogradu, prvo malo sa matorcima bio u Delta City-ju, a posle išao na proslavu rođendana. I tako dok sam se šetao superMaxi-jem vidim u delu “Kompjuterska oprema” stoje neki LCD monitori. Priđem ja i pogledam, vidim jedan Acer AL1916 widescreen 19″ za oko 12500 dinara (nemam sad račun kod sebe, ostao je kod keve, a ne mogu sad da je budim). To je bio jedan od najjeftinijih monitora koji su tamo bili izloženi. Podsetim ja kevu kako je na otvaranju Delta City-ja u inekoj od prodavnica bo sličan monitor i pita me ona da li hoću da ga kupim. Tu ja krenem da se izvlačim kako nemam pare kod sebe (a ni na kartici nemam toliko ) i ona mi, naravno, da svoju karticu i ja pazarim monitorče. Sad je kod mene ovaj widescreen, kod matoraca na komp sam stavio svoj stari monitor, neki DELL od 17″ a kao višak mi je ostao Samsung SyncMaster 550s od 15″, pa ako nekome treba, nek’ se javi. Cena? Prava sitnica…

Jedino što mi se nije sviđalo kod monitora je to da je slika na svim manjim rezolucijama ili razvučena (1152×864) ili su slova nekako… mutna (1280×768). No, nema veze, na 1440×900 dpi je slika normalna i slova nisu mutna, a ova rezolucija mi sasvim odgovara.

Evo posle pola sata-sat korišćenja osećam zamor u očima, mada je moguće i da je od vožnje i/ili zbog toga što sam ceo dan na nogama, u Beogradu. U svakom slučaju, oči će morati da se priviknu na novi monitor

_{sl. 1. Zar nije lep?}

P.S. ‘Ladno sam kupio monitor u supermarketu? LOL