Kao što logo kaže, još smo u “beti”, tako da ne zamerite na nekim nedostacima na koje možda naiđete, još smo mladi I ne, ne ličimo namerno na Vukajliju, jednostavno je Irresistible tema slična Vukajliji. Nisam siguran kada je Vukajlija redizajniran, ali postoji mogućnost da je ova tema starija od njihovog novog dizajna. U svakom slučaju – nismo namerno

Uostalom, to je prilično nebitno. Bitno je to da trenutno ima samo pet tema koje se mogu birati, ali to je zato što tražimo jeftine (čitaj – besplatne) teme koje imaju svoj control panel preko kog može da se menjaju razne stvari, ako ništa ono bar pozadina i heder (logo). Kad smo već kod logoa, isti je pravio moj kolega sa fakulteta Vladislav Perge, na čemu mu veoma hvala!

Ovo je klasična WordPress multisite instalacija bez ikakvih custom modifikacija, osim onih koje su urađene uz pomoć raznih dodataka. Whois vidžet sam ja pisao, kao i AdSense koji se ubacuje u content, i za sada je sve usko vezano za from.rs, a možda nekad ugleda svetlost dana kao WP plugin (ili više njih).

Sada pravac na http://from.rs/ i rezervište svoj poddomen na vreme!

Click here to view the embedded video.

A obećavam – uskoro ću pisati… nešto…

Evo i par slika koje ilustruju razlike pre i posle sređivanja:

I za kraj, slika mog radnog kutka, gde možete primetiti novu tastaturu i novog miša koje sam kupio danas, sebi za osmi mart (koji ubr. gotovo nikome nisam čestitao jer smatram da je svaki dan i dan žena i dan muškaraca)

Jes’ da bi tastatura trebalo da bude dole a miš gore (ili dole, ako ima mesta), ali, iako tastatura po širini staje na ovu dasku dole, po dubini to nije slučaj jer kad je stavim dole, zbog ovog oslonca za ruke (koji je neodvojiv) ne mogu da dohvatim funcijske i multimedijalne tastere. Moraću da smislim nešto po tom pitanju, ili da ostavim ovako kako jeste.

Na kraju krajeva, pošto sad više ne putujem (toliko često) za Mladenovac, nadam se da ću imati više vremena i za svoj blog, i za svoje projekte, i naravno – za druženje

Ukoliko koristite Firefox, vašim mukama došao je kraj Malo sam se (ponovo) igrao sa Greasemonkey dodatkom za pomenuti browser i napisao sam skriptu koja će vas, prvi put po aktiviranju, pitati za ime i e-mail adresu, a zatim će, uvek kada otvorite stranicu za pisanje komentara, automatski popuniti polja za ime i e-mail, i takođe će automatski postaviti fokus na polje za komentar.

Skripta dodaje dva linka ispod polja za komentar (uokvireni na slici iznad), a klikom na njih menjate vaše sačuvane podatke, odnosno brišete iste, respektivno.

Skripta ume da zeza prilikom podešavanja i da dva puta izbacuje prozore sa upitom za unos podataka, ali u tom slučaju se i standardni (alert) dijalozi sa samog sajta prikazuju po dva puta. Ne znam da li je problem do moje skripte niti imam vremena da tražim u čemu je problem, pošto jednom kad se unesu podaci skripta ne pravi slične probleme.

• Instalacija skripte
• Prezentacija skripte na userscripts.org

Skripta radi na svim sekcijama sajta b92.net

Igra je, kao što rekoh, prilično jednostavna, a sastoji se u tome da vas GPS prijemnik vašeg uređaja (telefona) locira na Google Maps sistemu, a zatim u okruženje doda nekoliko (desetina?) zombija, koji, kada im priđete, počinju da vas jure. Broj i brzina zombija zavise od podešavanja igre, a cilj je da dođete do unapred definisane lokacije (žuta zastavica).

_{slike su vlasništvo sajta Androlib.com}

Iako veoma jednostavna, igra je prilično zanimljiva. Danas sam, doduše na najlakšem nivou, uspeo od parka Sv. Save u Nišu da dođem do stana blizu Čaira, gde sam označio da je bezbedna zona. Onako sa sve kesama u rukama (vraćao se iz prodavnice) sam užurbano prelazio ulice i nervirao se kad semafor drži crveno pa ne mogu da pobegnem zombijima koji su me jurili kroz ceo Niš. Skoro pa kao da igram Left4Dead uživo A vrhunac svega je bilo to kad sam video dve devojke koje nose neku torbu, a jedna od njih nosi kesu na kojoj piše “ZOMBI”! o.O Nisam smeo da ih fotografišem, pomislile bi da sam neki perverznjak.

Šalu na stranu, ovo je odlična igra za one koji malo vremena provode napolju (kao što sam ja), a verujem da će u budućnosti postati još zanimljivija. Nove ideje, kao na primer razni dodaci i oružja koji bi  bili razbacani po mapi, ili opcija da zombiji ne mogu da prolaze kroz zgrade bi bili pun pogodak.

Click here to view the embedded video.

Igra u principu može da se igra bez stalne internet konekcije, jer je ona potrebna samo za učitavanje mape na početku (da označite cilj). Problem je u tome što, kada se zombi (ili više njih) nađe u vašoj neposrednoj blizini, mapa se zumira i onda se ostatak iste briše iz cache-a, pa ako i uspete da pobegnete zombiju, bez interneta nećete videti ostatak mape. Ali čak i uz korišćenje GPRS interneta, verujem da učitavanje mape neće pojesti preterano mnogo kredita (nisam probao), osim ako cilj ne postavite isuviše daleko. GPS signal je, podrazumeva se, non stop potreban, jer je GPS osnova igre, tako da, budite spremni da vam ova igra posrče svu energiju iz baterije. Drugim rečima, napunite bateriju pre igranja

Adresa web sajta igre je www.zrli.org, ali istu možete preuzeti samo preko Android Market-a sa vašeg telefona. Igra je besplatna.

P.S. Videh sad da postoji još jedna slična igra: SpecTrek. Samo što u njoj možete kamerom telefona nanišaniti i uhvatiti duha. Moraću i nju da probam.

Pošto kredit nismo mogli da podignemo (ćale ne radi, u penziji je, keva radi ali već ima preko 30 godina staža tako da će i ona uskoro u penziju, a ja sam student, tj. nezaposlen), odlučili smo da stan kupimo kešom, odnosno životnom ušteđevinom mojih roditelja i kol’ko uspemo da pozajmimo novca od naše šire porodice. Kada smo videli koliko novca imamo i kolike su cene kvadrata po Beogradu, shvatili smo da možemo da kupimo:

1. malu garsonjeru bliže centru, ili
2. nešto veći stan u nekom udaljenom naselju

Kao neko ko u Mladenovcu ima kuću od 150 m² malo mi je neralno zvučala ideja da damo sav novac koji imamo na stančić koji je manji od dnevne sobe koju imamo ovde u kući, pa makar bio i u “krugu dvojke”. S druge strane, kupiti veći stan u Kotežu ili nekom drugom udaljenom naselju isto nije idealno, jer neretko iz tih naselja treba više vremena da se stigne do centra nego meni autoputem iz Mladenovca.

Pre nekih dva-tri meseca smo angažovali agenciju za nekretnine u Beogradu i oni su nam iz nekog razloga stalno nudili novogradnju – u izgradnji ili tek završenu. Što se tiče stanova u izgradnji, bilo je par lepih ponuda (mislim na lepu lokaciju i prihvatljivu cenu), ali meni se baš i nije nešto čekao drugi kvartal sledeće godine da se uselim; a i niko ne može da nam garantuje da će taj stan ikada biti završen, a plaćanje je, naravno, unapred. Gotovi stanovi su bili ili jako daleko, ili relativno blizu centru ali su zato bili prilično mali i uz to prilično skupi. Onda se i moja majka uključila u pretragu stanova putem interneta, pa je javljala ovima iz agencije da nam zakažu razgledanje i sve ostalo što ide uz  to. Tada smo videli i par lepih ponuda – bio je jedan stan na Bogosloviji od 32-33 m² za isto toliko hiljada evra, i bili smo zainteresovani za kupovinu, ali se ispostavilo da papiri nisu u redu i da čitava zgrada možda nikada neće moći da se uknjiži, pa smo odustali od toga. A videli smo i razne gluposti: Ne znam tačno kako se zove taj deo grada, ali uglavnom ide se od Autokomande (u pravcu prema Nišu) autobusom broj 18 do njegove okretnice, pa se tu hvata autobus br. 20 i onda još dve stanice do garsonjere od 34 m² koja košta 43000 evra. 1265 evra po kvadratu u nekom, da izvinite, Pičkovcu. Pa ja za 43000 evra mogu da kupim kola i gorivo za narednih 10 godina da putujem iz Mladenovca za Beograd, i svaki put ću stići pre do centra nego da putujem odatle. Jeste ta garsonjera nova i lepa, ali meni ne treba (citat agenta agencije koja prodaje dotičnu nekretninu) “keramika u kupatilu koja košta 4000 evra” – meni treba stan koji je relativno blizu centra, a keramiku ću sam da kupim ako mi treba. Uz to, ta garsonjera ima i otvorenu terasu od jedno 3-4 m² (koji naravno ulaze u kvadraturu stana) koja gleda na – zid druge zgrade. Totalno loše odrađeno.

Na kraju smo verovatno imali veliku sreću da naletimo na oglas za stan istog dana kada je on izašao, da ga dva dana posle toga pogledamo i treći dan već kaparišemo. U pitanju je jednosoban stan od 40 m² sa pretsobljem, kupatilom, kuhinjicom, trpezarijom, spavaćom sobom i malom zatvorenom terasicom (2 m²). Nalazi se na Crvenom krstu i da, potrebno mu je renoviranje (nije krečeno bar 10 godina), ali i sa novcem koji uložimo u renoviranje izaći će nas prilično jeftino (“jeftino” u odnosu na cene stanova u tom delu gradu, a cifra je za mene i dalje misaona imenica). Evo kakav pogled imam iz novog stana:

Slika unutrašnjosti stana neću još objavljivati nego ću sačekati da renoviranje bude gotovo pa ću objaviti uporedno slike pre i posle renoviranja. Cifru koju smo dali za stan takođe neću objaviti jer je totalno nebitna u ovoj priči, osim možda za one koji planiraju da kupe stan u Beogradu, a oni će već videti i sami kakve su cene.

Telefon je stigao sa punjačem, mini-USB kablom za povezivanje na računar (i punjenje preko istog) i prilično dobrim HTC slušalicama. Ne znam koliko su izdržljive ali jako glasan i čist zvuk proizvode. Takođe, malo uputstvo na engleskom jeziku (quick start guide) i microSD kartica od 2 GB. Sve to bez ikakve kutije jer je telefon prenesen preko granice kao privatno vlasništvo – nije uvezen.

slika: GSMArena.com

Prvo što sam morao da uradim kad sam uzeo telefon je “restore factory settings”, jer osoba koja ga je donela unela svoju e-mail adresu, a na Androidu (operativni sistem telefona) nije moguće promeniti Google nalog – kada jednom telefon povežete sa Google nalogom, više nema menjanja (osim preko “restore factory settings” opcije). Ali dobro, kada sam ga povezao sa svojim GMail nalogom, odmah mi je sinhronizovao sve GMail kontakte, i dovukao svih 4700 nepročitanih mejlova Što je najgore, i kad sam se otkačio sa Wireless-a, nastavio je da preuzima mejlove (i štagod još da radi preko neta) koristeći GPRS konekciju, i tako mi pojeo par pari dinara kredita. Nije strašno, isključio sam GPRS. Ah da, kad smo već kod GPRS-a, probao sam nekoliko setova podešavanja za isti i nikako ne mogu da nateram browser da učita stranicu. Krene… i nikako da završi, dok mi preuzimanje mejlova i tvitanje (uz pomoć Twidroida) radi bez problema. Wireless internet takođe odlično radi, probao sam ga na više mesta i nigde nisam imao nikakvih problem sa povezivanjem.

Telefon se otvara na stranu i ispod ogromnog touch-screen ekrana ima celu QWERTY tastaturu, koja je pravi raj za kucanje, pogotovo za nas koji već dugi niz godina kucamo na računarskoj tastaturi (raspored tastera sa slovima je isti kao kod računara). Na njemu je došao instaliran Android 1.5, a razmišljao sam da stavim 1.6 ali sam odustao od toga, jer zaista sada nemam vremena da se bakćem sa tim ako nešto pođe naopako.

Telefon (tj. Android) poseduje tri desktopa na koje možete postaviti ikonice aplikacija koje često koristite, kao i widgete, npr. kalendar, analogni sat, muzički plejer, Google pretragu i slično. UI je intuitivan i lak za snalaženje, a telefon poseduje i accelerometer tako da sam prilagođava rotaciju ekrana položaju telefona, a nije loš ni za igrice (Teeter, Hyperspace, …), samo što će se oni manje upoznati sa karakteristikama telefona zbunjeno pitati šta koji đavo radite sa telefonom pa ga non stop okrećete tamo-’vamo

Ugrađeni web browser je odličan, i baš lepo prikazuje sajtove (doduše testirao sam ga samo na par sajtova od kojih većina prilagođava izgled stranica mobilnim uređajima)… još samo da ga nateram da otvara stranice na GPRS-u i biće sve odlično. Zvuk pri razgovoru je glasan i jasan, dok je jačina zvona prilično slaba i kad je pojačano na najjače, tako da često ne čujem zvono ako oko mene nije tiho. Poseduje i GPS, ali njega još nisam ukrotio – samo jednom sam ga aktivirao i onda se izgubio signal MTS-a i nisam mogao da ga povratim dok nisam isključio i ponovo uključio telefon.

Možda bih imao još da pišem o telefonu ali već sam se dosta raspisao, a nisam ni ja još izvalio sve opcije koje poseduje (dosta njih su vezane za internet a njega ima tako malo na telefonu (isključujući GPRS). U svakom slučaju, za detaljnije specifikacije ovog uređaja bacite pogled ovde.

Neke od mogućnosti:

• koristi PHP/MySQL
• integracija u neograničen broj stranica
• integracija u dinamičke php skripte (jedna php stranica za više tekstova)
• zaštita od SPAM-a: za oko prijatna CAPTCHA i/ili podrška za Akismet
• Gravatar avatari
• naglašeni administratorski komentari
• upravljanje komentarima sa frontend-a
• administratorski panel sa mnoštvom opcija
• validan HTML kôd: XHTML 1.0 Transitional
• filter ružnih reči
• RSS komentara
• anti-flood zaštita
• itd…

Ugradili smo Instant Update installer i prilagodili ga, tako da je instalacija prilično laka i svodi se na svega nekoliko koraka (provera licence, unos MySQL i podataka za administratorski nalog. Odmah posle toga se možete ulogovati i početi da koristite skriptu.

Nastavljamo tradiciju da se naše skripte mogu ugraditi u (skoro) svaki (X)HTML dizajn, tako da i Pro Add Comments skripta može biti ugrađena u postojeći PHP sajt. Može se ugraditi tako da se komentariše stranica ili da se komentariše određeni članak na stranici (tako se na www.interestingfacts.org svi unosi (facts) komentarišu preko jedne php skripte). Pogledajte online demo.

Frontend skripte

Spam? I ja ga mrzim, tako da sam u skriptu ugradio za-ljude-relativno-lako-čitljiv CAPTCHA sistem kao i podršku za Akismet, koji vrlo uspešno zaustavlja SPAM bez stvari kao što je CAPTCHA, koje mogu biti prepreka ljudima sa slabijim vidom. Za korišćenje Akismet zaštite, naravno, morate posedovati Akismet key.

Skripta poseduje i pregledni Administratorski panel. To je deo gde možete vršiti grupne akcije nad određenim komentarima, kao i zabranu komentarisanja za korisnike po raznim kriterijumima kao što su e-mail adresa, ime, web sajt ili IP adresa. Takođe, iz admin. panela možete zatvoriti komentare na određenoj stranici, sačuvati rezervnu kopiju (backup) komentara i slično.

To je ukratko to; za bolji dojam ćete morati da isprobate skriptu

1. Ukoliko su različiti, a pritom naš vokativ dolazi iz rečnika – ispisuje se poruka da morate ažurirati vaš rečnik (bazu)
2. Ukoliko dolaze iz algoritma – nudi se opcija za unos predloga, koji posle prolazi moderaciju
3. Ukoliko dolaze iz rečnika – ispisuje se poruka da je to vokativ iz rečnika i da nam možete javiti na forumu projekta da smo (eventualno) pogrešili

U isto vreme sam razvijao i Vokativ dodatak za WordPress, koji je već implementiran ovde kod mene na blogu (videćete ga iznad polja za komentar, ukoliko ste već ostavljali komentar na ovom blogu pa vam je ime ostalo zapisano u cookie-u), kao i na sajtu Vokativa. Kako nisam našao ni jedan odgovarajući WordPress hook, moraćete ručno da modifikujete temu (što možete uraditi i iz administratorskog dela bloga) i, gde želite da pozdravite korisnika, ubacite sledeći PHP kôd:

Ovaj kôd proverava da li postoji funkcija wp_vokativ(), odnosno da li je dodatak aktiviran, i ako jeste – poziva je, a ona ispisuje pozdrav. Funkcija može prihvatiti sledećih šest argumenata, od kojih ni jedan nije obavezan, ali verujem da ćete prvi često prosleđivati:

• $greeting (str) – Tekst pozdrava, preporučljivo je da bude ispisan ćirilicom. %s će biti zamenjeno vokativom. Podrazumevano: “Здраво %s!”
• $force (bool) – Forsiranje imena. Ukoliko ime nije pronađeno nigde (vidi tekst ispod za detalje) iskočiće prozorčić koji će pitati korisnika za ime. Podrazumevano: false
• $force_title (str) – Ako je $force postavljeno na true, onda će ovo biti korišćeno za naslov prozora koji iskoči. Podrazumevano “Добродошли”
• $cirilica (bool) – True za izlaz ispisan ćirilicom, false za latinicu, i null (što je i podrazumevana vrednost) će uposliti Vokativ da prepozna i koristi pismo korisničkog imena.
• $css (str) – URL do CSS fajla za Vokativ dijalog (vidi sliku 1). Podrazumevano: “predlog.css”
• $rel (str) – rel za Vokativ link. Podrazumevano: “shadowbox;width=350;height=300″

Funkcija za ime pokušava da pokupi “Dispay Name” trenutno ulogovanog korisnika. Ako to ne nađe (trenutni korisnik nije ulogovan), onda pokušava da pronađe ime u WP kukiju. Ako ga ni tamo ne nađe, funkcija će vratiti false (osim u slučaju da je $force postavljeno na true, kada će ispisati JavaScript kôd za dijalog koji će od korisnika tražiti da unese ime).

Dodatak trenutno ne poseduje nikakvu settings stranicu za podešavanja, ali nadam se da će u budućnosti postojati tako nešto.

_{slika: B92}

Ukratko, radi se o tome da je pre nekog vremena valjda neki tip u Novom Sadu zatečen sa limenkom piva u blizini stadiona  i odmah kažnjen sa 30.000 dinara, a pritom vrlo verovatno nije ni imao pojma da se u blizini igra utakmica. Pre par dana, odmah po završetku utakmice Srbija – Rumunija, koju je naša reprezentacija dobila rezultatom 5:0, predsednik Tadić i ekipa su primećeni kako nazdravljaju šampanjcem u, pretpostavljam, VIP loži stadiona, i sada policija podnosi prijavu protiv njih zato što su prekršili “Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama”

Tadić je tamo bio u svojstvu šefa države, tako da verujem da ga štiti imunitet. Ako se to ignoriše i pokazuje se narodu kako je “zakon isti za sve”,  odnosno opravdanje za represiju nad navijačima huliganima, onda mislim da je to krajnje licemerno jer sam siguran da u ovoj državi ima dosta političara koji nisu odgovarali za mnogo ozbiljnija kršenja zakona, baš zato što ih štiti imunitet. A huligane bi mogli vrlo lako, brzo i efikasno da desetkuju ako bi, umesto da zabranjuju neke grupe koje zvanično ne postoje, počeli da podnose krivične prijave, kao i da sudstvo počne oštro da kažnjava individualno sve one koji naprave i najmanje kršenje pomenutog (a i ostalih) zakona. Posle prvih pet koji zaglave višegodišnju robiju, ostali bi se urazumili. No, da ne širim temu, vratimo se na alkohol: Zašto svi (mediji) ignorišu to što su fudbaleri u svlačionici proslavljali pobedu (i kvalifikovanje na SP) uz pivo? Zašto, ako su već krenuli tim putem, ne podnesu prekršajne prijave protiv tih igrača?

S druge strane, postoji i mnogo bolja ali isto toliko manje verovatna opcija: Da je sve ovo zakuvala opozicija i da je dobila šta je htela, a faktički nije ništa dobila osim malo publiciteta, i dok će jedan deo Srbije videti poštenog gospodina predsednika za kog važe isti zakoni kao i za “obične smrtnike”, oni koji ga nisu voleli sad će imati i razlog više da ga pljuju pošto je kršio zakon. Kao da neki drugi nisu.