Preko @robertbasic bloga naleteh (posredno) na sajt pod nazivom “Serbia’s Ambassador to the world” na adresi www.ambassador-serbia.com

Gospodin Karl Haudbourg se svojski trudi da Srbiju prikaže strancima u dobrom svetlu, kako bi razbio (eventualne) predrasude koje imaju o Srbiji, uz osvrt i na ostale zemlje bivše SFRJ.

Uz uglavnom pozitivne utiske i korisne savete, ljudima u zapadnom delu Evrope, Americi, pa čak i Australiji, on, ali i razni slučajni ili namerni prolaznici kroz Srbiju (na sajtu svako može da podeli svoje iskustvo) šire pozitivne vibracije preko interneta, direktno gde treba.

Nažalost ovo je prvi projekat ovakvog tipa koji sam video, da neko ko nije iz Srbije (mada je trenutno ovde, koliko sam uspeo da pohvatam) istu predstavlja u ovako dobrom svetlu (ali opet uz osvrt i na realne probleme sa kojima se ova zemlja suočava, u političkom i ekonomskom smislu).

Nisam primetio da ovaj sajt ima popularnost u Srbiji (ispravite me ako grešim), ali verovatno je to zato što mu mi koji smo ovde nismo ciljna grupa, nego oni koji tek treba da dođu.

U svakom slučaju, zanimljiv sajt koji nikako ne bi trebalo propustiti.

S druge strane, Nacionalna Geografija nas prikazuje u totalno drugom svetlu. Kao da nismo mrdnuli iz devedesetih. Po meni sramota za NG, iako ima i dosta istine u tome što pišu, ali ignorisati sve pozitivno u ovoj zemlji i ponašati se kao neke zapadne TV stanice 1999. godine… nemam reči.

Danas sam posle 7-8 godina odlučio da odem do izvora (česme) u obližnjoj šumi. Do izvora se vrlo lako stiže jednim putem, preko nekih velikih kamenih stepenica, ali ja sam hteo da vidim da li mogu da dođem do njega ako idem kroz šumu. Odnosno nisam baš išao kozijim stazicama koje vode pored potoka (koji, opet, ide od izvora), mada sam i te stazice kao klinac poznavao kao sopstveni džep – ovaj put sam odlučio da idem šumskim putevima kuda seljaci (ne u pogrdnom kontekstu) prolaze kad idu do svojih njiva ili čega već.

Posle 7-8 minuta hoda od kad sam napustio naselje naišao sam do prve raskrsnice, odnosno račvanje puta na dve strane, gde, po sećanju, treba da se skrene levo, kako sam i uradio. Ubrzo zatim sam shvatio da sam pogrešio, ali ne u izboru puta, već u tome što sam krenuo u šumu u patikama – sve je kaljavo i puno vode. Jedino gde može da se prođe je po ivici puta, a tu ima raznog žbunja koje neretko ima i trnje :S No dobro, što se kaže – kad sam počeo da jedem govna, onda ću ih jesti do kraja

Nastavio sam istim putem još nekih desetak minuta, ali posle toga, na moje iznenađenje, naišao sam na kraj puta. Odnosno kraj širokog puta, dok je sa leve strane jedan uski putić vodio na neko poljanče. Već sam razmišljao o tome da se vratim nazad, ali sam krenuo tim uskim putićem da vidim šta ima tamo, kad imam šta i da vidim – pored te čistine prolazio je drugi put. Izašao sam na njega i krenuo desno, jer sam znao da se levom stranom vraćam u naselje. A ovaj put je bio još gori od prethodnog – prava močvara. Ko me terao da uopšte krećem? :-/ Posle samo par minuta naišao sam na nekog starijeg čoveka koji je čuvao ovce i posle par neuspelih pokušaja da mu privučem pažnju, napokon me je video. Pitao sam ga kako da dođem do česme, a on mi je rekao da samo nastavim pravo, što sam i uradio. Posle nekih desetak minuta hoda po močvarnom predelu ugledao sam česmu.

Malo sam se igrao sa fotoaparatom (duga/kratka ekspozicija) pa evo i tih fotkica. Nažalost, može se videti da i ovde u prirodi nije sve tako čisto (pikavci u vodi), mada je voda pogodna za piće i čistija je od većine voda koje možete naći u Mladenovcu.

Uh, tek sad vidim na ovoj slici sa dugom ekspozicijom kako su dobro ispale ove kapljice što odskakuju od vode. Maestralno. Mada, ni kratka ekspozicija nije loša – bukvalno sam uhvatio trenutak i zamrznuo ga. Ah, izgleda da napokon spoznajem lepotu fotografije (-:

I za kraj još dve fotke, na prvoj je slika šumskog putića kojim sam došao do izvora, a na drugoj – stepenice ka civilizaciji:

Toliko sam oduševljen današnjim putešestvijem da sam odlučio da bar još par puta odem u ovu šumicu u skorije vreme, a ako se iscimam možda organizujem i neko kampovanje tamo. Zvuči ludo, znam