Danas je sedam meseci od kad ga nema… :-( Čitam danas jučerašnju Reviju 92, izašao članak:

“Državni tužilac najavio optužnicu zbog pogibije četvorice mladih speleologa u Ravanici

AMATERI vrbuju studente za paprene projekte?

Veštaci utvrdili strašan javašluk. Ko će odgovarati za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti? Roditelji poginulih traže od ministarstva pravde da se obelodani i motiv ekspedicije.

Prvomajski praznici ove godine protekli su kao dani državne žalosti jer se u noći između 28. i 29. april, u pećini kraj manastira Ravanica dogodila strašna tragedija – tri studenta i asistent Rudarsk-geološkog fakulteta u Beogradu, poginula su tokom speleološkog istraživanja. Na žalost, ni do danas, šest meseci kasnije, i pored velikih napora roditelja i medija, još nije utvrđeno ni šta je bio cilj te ishitreno organizovane ekspedicije, ni ko je odgovoran što su amateri “uterani” u prirodnu gasnu komoru bez adekvatne opreme, pa čak i bez instrumenata za merenje vrlo otrovnog ugljen monoksida koji je mladiće ugušio.

Još je, međutim, strašnije saznanje da javnost, i pored ovako drastičnog upozorenja, nije pokrenula kampanju da se ispita rad svih udruženja planinara ili speleologa. Amatera koji ih vode i koji svakodnevno vrbuju na stotine dece (mislim da je “stotine” malo preterano, prim. Nemanje Avramovića), zaraze ih ovim lepim ali ipak ekstremnim sportovima, a pritom nemaju ni kvalifikacije niti snose odgovornost za eventualne posledice.

Utešno je jedino to što ovakve sumnje muče i državnog tužioca Dobrivoja Antića, koji je sakupio snagu da tragediju iz Ravanice ne proglasi igrom zle sudbine ili nesrećnim slučajem, kako su to organizatori pokušavali da prikažu. On je od istražnih sudija i policije zatražio otvaranje istrage o pogibiji trojice studentata: Boška Madžarevića (23), Bojana Borokića (25) i Filipa Avramovića (24) (Filip je poginuo tri nedelje pre svog 24. rođendana, prim. Nemanje Avramovića), i asistenta Saše Čolića (35). I kako je prošlog petka ekskluzivno potvrdio za R92, sigurno će podići optužnicu protiv organizatora ekspedicije Saše Milanovića, stručnog saradnika Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu na Departmanu za hidrogeologiju, i protiv Milorada Kličkovića, zaposlenog u Zavodu za zaštitu prirode u Beogradu i, kako piše u zapisniku o uviđaju koji je potpisala sudija Mirjana Vržina, inače predsednik Opštinskog suda u Ćupriji, jednog od organizatora istraživanja.

- Tragediju koja se desila u Ravaničkoj pećini tretiramo kao teško krivično delo protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora – rekao nam je tužilac Antić i objasnio. – Sva saznanja koja smo do sada dobili iz istražnih radnji Suda u Ćupriji i veštaka, ukazuju na to da je u organizaciji ove speleološke ekspedicije bilo niz katastrovalnih propusta. Mladići su se ugušili zbog prevelike koncentracije otrova. Instrumenti za merenje vazduha koje su posle tragedije doneli iz obližnjeg rudnika “Rembas” pokazali su da je koncentracija ugljen monoksida bila tolika, da profesionalni aparat TX2000 nije mogao da je izmeri. To znači da je bila daleko veća od granične mere pumpe 500 ppm, iako je merenje vazduha izvršeno čak 200 metara ispred mesta nesreće, znači bliže izlazu (i nekoliko sati posle nesreće, prim. Nemanje Avramovića).

Tužilac Antić, međutim, ukazuje na još jedan znak da su speleološko-planinarska društva u Srbiji bez ikakve kontrole. Tokom prethodnih šest meseci, rekao nam je, nije uspeo da prikupi dokumenta o načinu i pravilima rada, niti o uslovima za dobijanje sertifikata i organizovanje, odnosno učešće u akcijama. I to, ni od Asocijacije Speleoloških Organizacija Srbije (ASOS) kojoj pripadaju izvođači akcije u Ravaničkoj pećini, ni od Planinarskog kluba “AS” ni od Planinarsko-speleološkog društva “Avala.”

- Umesto tih važnih spisa i plana tragične ekspedicije, oni su nam slali Statute po kojima su registrovani kao udruženje građana. U Statutu, međutim, nema ničega o bezbednosti i uslovima ekspedicija, iako su tvrdili da to imaju – nastavlja tužilac i ističe – Bili smo prinuđeni da uključimo i policiju i pošto nam je nedavno MUP javio da ni njima nisu dostavili ta najvažnija dokumenta, rešili smo da procesuiramo krivično delo.

Tužilac Antić rekao je za Reviju 92, da će ove nedelje po njegovom nalogu biti otvorena zvanična istraga i da će na saslušanja ponovo biti pozvani dvojica pomenutih organizatora, Milanović i Kličković. Ali će mnogo šire iskaze morati da daju i mnogi drugi. Pre svih preživeli članovi ekspedicije, Nebojša Atanacković, Dragan Petrović, Dejan Romčević kao i Dejan Vučković, docent Rudarsko-geološkog fakulteta i generalni sekretar ASOS-a, za kojeg roditelji poginulih tvrde da je prvi među organizatorima.


Tužilac će tako da ukrsti mnoge navode i izjave kako bi proverio i sumnje koje su roditelji žrtava uputili i ministru pravde Petroviću. Oni naime, kako su rekli i za Reviju 92, misle da su napravljene grube greške tokom istražnih radnji i traže da se utvrdi i odgovornost za to.

- Najviše nas je zabolela činjenica koju smo shvatili nedavno, pošto inače svake nedelje već evo šesti meseco, obilazimo Ćuprijski sud da vidimo kako istraga teče. To je dakle činjenica zapisana u izveštaju o uviđaju, da se za tragediju znalo u četiri noću, da je docent Vučković tamo bio već u pet i da su se 29. aprila u podne (pred pećinom iz koje su još u devet ujutru izvađena tela naše dece), već okupili tadašnji ministri pravde i kapitalnih investicija, Zoran Stojković i Velimir Ilić, a da nas niko ni o čemu nije obavestio – objašnjava sa neizrecivom tugom Bosiljka Borokić, majka poginulog Bojana. – Mi roditelji za nesreću naše dece saznali smo tek oko podneva, kad nas je pozvao naš rođak iz Italije, koji je to pročitao na internetu! Dakle, kad smo oko jedan doputovali u Ćupriju, i tamo obilazili bolnicu jer nismo znali da su svi mrtvi, na mestu istrage kolege naše dece skupljali su opremu, kao da je ona bitnija od četiri mlada života. Tek smo nedavno dobili i niz drugih informacija, pre svega saznanje da je predsednica suda Mirjana Vržina, koja se u ovom slučaju našla kao istražni sudija, dozvoljavala da se po terenu oko pećine i u samoj pećini vrzmaju mnogi koji su možda imali interes da uklone neke dokaze. Pre svih docent Vučković.

- Kada smo joj to predočili, postala je gruba prema nama tako da je čak odbila i pomoć najvećih eksperata speleologa iz Francuske. Njih 12-orica došli su u Beograd i ponudili se da istraže uzroke nesreće potpuno besplatno – nastavlja Bosiljka. – Kontaktirali su nas roditelje, mi smo zvali sudiju, ali ona je rekla da njima takva pomoć nije potrebna. Tada smo bili prinuđeni da iz Beograda intervenišemo, i da se u julu zvanično obratimo sudu u Ćupriji kako bi se istražne radnje ne samo ubrzale već i obavile savesno.

Bojanovi, i roditelji poginulog Filipa Avramovića, u tom dopisu Sudu, ističu da se krivci moraju teretiti za mnoge greške i previde. Pre svega zbog činjenice što su poginulima rekli da se projekat radi za njihov Fakultet, što je, ispostavilo se, bila čista laž. Na to ukazuje i dopis dekana Rudarsko-geološkog fakulteta profesora dr Bože Kolonje, datiran na 21. maj. Dekan piše da su asistent i tri njihova studenta u Ravaničku pećinu otišli “isključivo u organizaciji ASOS-a”, da na njihovom Fakultetu, Planom i programom nisu predviđene slične aktivnosti i projekti, da ne postoji nikakav kontakt ili Odluka fakulteta o ovoj ekspediciji, i što je najdrastičnije, da Fakultet u tih prvih mesec dana posle tragedije “nisu kontaktirali ni Okružni javni tužilac, ni istražni sudija gospoća Mirjana Vržina.”

- Posle ovog dopisa u vazduhu je visilo ključno pitanje: Ko je našu decu, dan pre nego što su trebali da krenu na planinarenje na Miroč, digao na noge da hitno odu i istražuju nesigurnu pećinu u Ravanici – ističe za R92 i Bojanova tetka Silvana Novak. – Dok sam Bojanu pomagala da se spakuje rekao mi je da uopšte ne zna gde ide i zbog čega. Letos smo čuli da su trojicu studenata pozvali hitno jer niko od starijih speleologa nije želeo da pođe u tako rizičan poduhvat sa lošom i nepotpunom opremom i bez jasno definisanog cilja ekspedicije. Toliko dakle prikrivenog cilja da ni danas još nije obelodanjen.

- Zato smo puni sumnje – nastavlja Silvana. – Načuli smo da postoje dve moguće opcije, po jednoj su studenti trebali da ispitaju talasanje vode u sifonima u pećini jer je baš tada u Beograd dolazila neka profesorka iz Brazila i ti su podaci sa terena trebali da joj se prezentuju. Druga opcija još je drastičnija: po njoj su deca ispitivala Pećinu ne bi li se u nju smestilo 10 buradi, zapremine od po 200 litara koji su tih dana pronađeni u Lazarevoj pećini kod Bora. Burad je pronašao borski speleolog Robert Mišić, sa kolegama iz kluba “Bradan”. Oni su odmah alarmirali javnost jer se u burićima nalazila otrovna radioaktivna tečnost iz tamošnje fabrike Lak žice. Ispostavilo se da je u akciju “čišćenja” Lazareve pećine bio uključen i Dejan Vučković, predsednik ASOS-a. Čovek dakle koji je bio organizator i ove tračične akcije u Ravanici. Ne smemo da zanemarimo i činjenicu da je upravo njega, sudija Vržina pustila da, dok tela još nisu iznesena, skupi sve stvari naše dece s mesta tragedije. Odneli su čak i njihove mobilne telefone i brisali neke pozive.

Roditelji poginulih sumnjaju da su organizatori davali i lažne izjave sudu. Ne samo oko opreme i količine ugljen dioksida (monoksida? prim. Nemanje Avramovića) već i oko okolnosti dešavanja te kobne noći i spašavanja.

- Nekoliko rudara iz Rembasa koji su učestvovali u spasavanju, rekli su nam da te večeri dok su se naša deca gušila ispred pećine nije bilo bukvalno nikoga, što je strašan propust u organizaciji. Preživeli organizatori gurnuli su decu u Pećinu, a oni su bili u obližnjoj kafani u selu Senje, oko osam kilometara od Pećine. Odvezli su čak i automobile jer je Nebojša Atanacković, koji se jedva spasao istrčavši iz Pećine, morao na putu da zaustavlja kola kako bi išao po pomoć. U takav odnos organizatora koji su, uvereni smo, hteli da profitiraju na projektu, bilo finansijski ili naučno-profesionalno, poverovali smo i kada smo iz Suda dobili čip-kartice iz zaplenjenih foto aparata i mobilnih telefona poginule dece. Snimci su načinjeni dan pre pogibije i oslikavaju atmosferu ispred Pećine. Na jednom snimku Kličković sedi s flašom visija dok studenti ljušte krompir i krastavce. Strašno! – završava Bojanova tekta Silvana i kaže, da javnost mora učinit sve da se zaustavi vrbovanje mladih i naivnih entuzijasta koje profesori koriste za projekte preko kojih se lično i profesionalno promovišu.

Da mnogo toga ne “štima” R92 je ukazivala kad se tragedija i dogodila. Trojica od četvorice poginulih nisu imali sertifikat o završenom speleološkom kursu, nosili su boce sa kiseonikom iako nisu nikada podučeni kako će ih koristiti, ušli su u Pećinu u kojoj je radila pumpa za vodu bez aparata za merenje ugljen monoksida koji košta jedva pet stotina dolara.

Docent Dejan Vučković, generalni sekretar asocijacije speleologa Srbije, tada je za R92, vrlo arogantno komentarisao kako je Saša Milanović plan ove ekspedicije predao tri meseca ranije, ali ipak nije umeo da objasni zašto su članovi koji su odradili glavno istraživanje sa kojeg se nikada nisu vratili, pozvani veče pred polazak? I zašto tražena dokumenta nisu dostavljena nadležnima?

Ništa pričljiviji nije bio ni Milorad Kličković. I on je za R92 rekao “da se svi oni, preživeli članovi strahovite ekspedicije, strašno osećaju, i da su sve što su imali da kažu, objavili na sajtu svog društva AS.” Dejan Romčević, rekao nam je da su oni pokušavali da pronađu i opremu za merenje gasova ali su ih neke firme, od kojih su hteli da pozajme, odbile da im je daju na revers. Međutim, njega su još onda demantovali rudari iz “Rembasa,” koji su činili spasilačku ekipu posle tragedije, baš kao i nekoliko stručnjaka iz Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koji su nam rekli “da speleoplozi iz društva AS,” očigledno nisu dobro informisani. Ni jedan rudar ne ulazi ni u jednu jamu bez detektora vazduha, a na tržištu odavno postoje mali, odlični instrumenti, koji koštaju tek po par stotina evra.”

-

Ovom prilikom molim svakoga ko može da nam pomogne (na bilo koji način.. ako ništa ono barem linkovanjem na ovaj blog unos), da nam pomogne da ovo isteramo do kraja. Ja znam da čak i da organizatori budu osuđeni na maksimalne kazne meni neće vratiti mog brata Filipa, ali jednostavno želim da znam šta se tačno desilo i zašto je on uopšte išao tamo?