Danas su dovezli Filipove stvari iz Beograda: Ranac, vreća za spavanje, šator, penjačke cipele, foto aparat, telefon, novčanik i još gomila njegovih ličnih stvari… sve je tu, samo njega nema… Skoro tri dana uopšte nisam plakao za njim, skoro da sam prihvatio da ga nema, a onda se od jednom sve vratilo, i sad, naravno, opet plačem…

Zašto život mora biti tako surov? Zašto najbolji uvek odlaze prerano? :(