Posle apstinencije od par meseci sto se slusanja EYESBURNa tice (mislim na uzivo slusanje), za nedelju dana sam posetio dva koncerta ove grupe, jedan u BGu a drugi u Nishu.
Na koncert u BGu sam otisao sa ortakinjom, i mada me je bolela glava, upao sam u par sutki, ali to je bilo to, povukao sam se malo u stranu i tu kulirao do kraja koncerta. A po zavrsetku koncerta, kad se iz publike zaorilo: “Hocemo jos!” i “Bis!”, Kojot izadje na binu i rece nesto tipa: Sledecu pesmu posvecujem… posvecujemo nasim drugarima: Avramu, koji je za bend ucinio vise nego i mi sami, i Nerminu, koji nas prati na svaki kraj sveta, bla bla…
I onda:

Fire in the place till the morning, fire (!)
inna inspiration that’s calling (calling, calling, calling, calling)
Wicked them a run with no warning, fire (!)
’cause unity’s strength, that’s a known thing (calling, calling, calling)….

Foundation!
Pass with a fire, pass pass with a fire!
Foundation!
Pass with a fire, make them wicked, them a run!
(repeat chorus)

Istog trenutka je prestala da me boli glava i koncert je za mene, od prosecnog, postao jedan od boljih!

Na drugi koncert, u Nishu, sam isao zajedno sa bendom, njihovim kombijem, a za uzvrat sam im pomogao sa opremom i zavrsio im neke “moci” ;) A to je tek bio koncert! Opet su me pomenuli kod pesme Foundation (Kojot zna sta volim ;) ) ali to nije uticalo mnogo na moj utisak o tom koncertu vec perfektan sklad benda, svirke, koja je bila nenadjebiva, publike koja je non stop skakala i na kraju obezbedjenja koje je bilo skroz ok. Cak je i Kojot tri puta radio stage diving, sto retko kad radi!
Posle koncerta smo otisli da jedemo nesto (u pola cetiri ujutru) i onda smo usli u kombi i tu sam zaspao. Probudio sam se na naplatnoj rampi na ulasku u Beograd… aaaah… priceless iskustvo ;)