Trenchtown

U Petak, 27.04.2005. sam saznao da ipak mogu da idem na Trenchtown, koji se odrzavao na Palicu pokraj Subotice od 28.04.2005. do 02.05.2005. i odmah sam iscimao neke likove iz Beograda da palim sa njima… medjutim nisu mi odgovorili…
Budim se u Subotu u pola 8, i cimam likove… nema ih… sta cu sad… istusirao se… cuo se sa Simbom… ponovo iscimao rastamane iz Beograda… ma nema ih… Ko ih jebe… idem ja sam… ali ono… cim mi je… sam da predjem 250 kilometara… nikad nisam sam isao tako daleko… Sta da ponesem? Koliko cu da ostanem? Sta mi je potrebno za prezivljavanje? Ma daj Avrame, rekoh sam sebi… pravi rastaman zivi u prirodi, ne treba mu nista… i tako ja krenem samo sa jaknom i vrecom za spavanje… i nista vise (osim standardne rasta kape, Bob Marley zastave, i malo kesa… cisto za kartu i za pivo). Znaci samo jakna, zastava i kapa u rancu, i vreca za spavanje u ruci…

SUBOTA:
Oko dvadeset pet minuta do jedan sat (posle podne) krecem iz kuce, uzurban, nesredjen sa rancem i vrecom u rukama… hodam kroz grad, posto sam ja na jednom kraju, a stanica na drugom kraju grada… hodam, i hodam, i hodam… i stignem u 13:01h… ja ulazim na stanicu, a autobus odlazi za Beograd… jbg… odlazim na shalter… pitam kad ima sledeci… u pola dva… ummmm… u pola tri sam tamo… voz krece oko tri… ma stici cu… Kupujem kartu i sedam na klupicu da sacekam bas… jos 30ak minuta… a ako zakasnim na voz proklinjacu tih 30ak minuta cekanja u Mladenovcu… I dolazi autobus, ja ulazim u njega, kad tamo mog brata ortak… popricali malo, i onda on otvori novine i pocne da cita… a meni sleduje jos ~45 minuta smaranja (dok ne stignemo inna di Beograd). I bla bla, da ne smaram Vas o smaranju.. stignemo mi u Beograd, i ja uzmem pivo i Orbit (uvek kad planiram da se alkoholisem ja uzmem Orbit… funky stuff) i odem na glavnu zeleznicku stanicu, kupim povratnu kartu do Subotice… vazi mesec dana… jos bolje, ne moram se cimati za povratak… ne moram da zurim… a samo 420 dinara kosta (“samo”, s obzirom na Mladenovac-Beograd gde je 115 dinara karta u jednom pravcu, a ima 50 kilometara… znaci za oba pravca oni meni uzmu 230 dinara… 100 kilometara… a ovi su mi uzeli 420 dinara za 400 kilometara… tacnije 398 kilometara).
Zapazio sam jednu devojku koja mi je bila onako… opustena… pretpostavio sam da je rastamanka… ali ono… iskulirao sam situaciju i zavalio se na sediste… A onda… 4 sata smaranja u vozu… oko mene neke babe, bedak mi da otvorim vops… a lagano sam od smora tonuo u san. Paznju mi je privukla jedna lepa devojka koja je sela preko puta mene, izvadila knjigu i slusalice i pocela da cita knjigu… i da slusa muziku… ja nisam cuo tu muziku… i opet sam iskulirao i nastavio da kuntam u smorenoj voznji… a onda, tamo negde kod Vrbasa… BAM! nesto je puklo… cimnuo sam se… kao i svi ostali… a ova devojka preko puta mene… komicno… skocila je, uhvatila se za glavu… zbunjena faca… ispala joj jedna slusalica… pita sta se desilo? Reko’ nemam pojma… Voz je onda usporio i stao… veoma lagano… onda je usao neki lik (kondukter, mashinovodja) i rekao da je pukla mreza i da cemo cekati dizel lokomotivu najmanje dva sata!?!? I jos kad ona dodje, putovacemo jos oko sat vremena… pa taman, krenuo sam u 15h a stici cu u 21h najranije…
Na svu srecu su prikljucili lokomotivu na baterije (agregate) i pomerili smo se par stotina metara, ako ne i ceo kilometar, i onda je opet voz krenuo na struju sa mreze (mreza je ona zica povise shina, koliko sam shvatio). Poceo sam razgovor sa tom devojkom, a u medjuvremenu je tu dosao i neki njen ortak i tako smo pili pivo (najzad neko normalan, da mogu da podelim pivo sa njim) i pricali o svemu: zivotu, depresiji, vutri, muzici, skoli, … i napokon smo stigli u Suboticu, i oni su mi rekli da se mozda vidimo sutra na Palicu. Izasao sam iz voza, i krenuo za masom, a onda mi je prisla ona rastamanka sa pocetka putovanja i pitala me jel’ idem na Palic, ja sam rekao da idem, i onda smo krenuli zajedno. Ona se zove Ivana… Otisli smo na autobusku stanicu i cekali broj 6, jer on ide na Palic. U medjuvremenu su stigli jos jedan lik i jedna riba, svarili smo buksnu i kad je dosao autobus, usli smo u njega i krenuli.
Taman smo prisli tamo da kupimo kartu, rekli da nam treba jedna za Palic, a lik ce: “Koji Palic? Mi ne idemo tamo.” Kako!!!??? Pa eto, poslednja voznja, pa ne idu za Palic nego u garazu. Nista… izadjemo mi i pozovemo taksi, i on dodje i krenemo ka Palicu.. stignemo na ugovoreno mesto (sto su ovaj lik i riba ugovorili sa nekom ortakinjom iz Subotice), platimo coveku 300 dinara i krenemo peshaka na Palic. Jebooooteeeee, na flajeru pise “1km ili malko vise”… kurac 1km… putovali smo skoro sat vremena po mraku… pesku… pored nekog groblja… ali smo na kraju nekako stigli… Tu sam nasao Simbu, i ostavio vrecu i ranac kod njega u kola, a ja sam otisao ispred bine, u masu. Vec pomalo pripit od onog piva u vozu (posto sam skoro sve sam popio) uzeo sam neku rakiju (jedna casa 30 dinara… neka brlja najgora… ali ‘vata) i poceo da lochem… ma pih… ne valja ta radza… mozda malo, cisto ono da pocne da te ‘vata… a onda sam u masi naleteo na ARG selektora i Don Gorgon-a, koji su tu dosli da rade, ali i da uzivaju… njih inace znam sa jedne njihove zurke u Lazarevcu…
I tako, naleteo ja na njih, podelili pivo, pa sam opet otisao *negde* (rupa u secanju), spurnjao jos jednu buksnu, pa se vratio ispred bine kod ove dvojice, a oni uzeli neko vino… extra… popili smo to, i opet pili neko pivo… dobro me uhvatilo… vec je bilo kasno… oko 3 sata… otisao sam do jedne od nekoliko vatri… i video gomilu ljudi kako spavaju… hm… sto da ne? Odgegao sam se nekako do kola i uzeo vrecu i ranac, zatim se vratio do vatre, i legao da spavam (u vrecu) a ranac sam stavio pod glavu. Zaspao sam skoro odmah.

NEDELJA:
Budim se… pogledam na fon… pola osam… koji cu kurac ja budan ovako rano? Pogledam okolo… nigde nikog… jebooooooteeeee… gde su svi oni ljudi sto su spavali? Pogledam malo dalje, ono brat od iriedread-a, odnosno Ace (ne znam kako se zove)….. znam mu brata. lezi i naslonio glavu na neko drvo… a drvo stoji na vatri, samo sto je veeeeliko… pridjem ja tamo, pozdravimo se, i ja odem da ostavim stvari u kola… vratim se, i konstatujem da je tu jedan lik iz Novog Sada, sto ga znam sa Germaican Scout iz Beograda, i jos jedan lik, sedi malo blize vatri, na onom balvanu sto je u vatri… lik se sklupchao… vidi se da mu je lose…
I tako stajao ja malo tu sa njima, kad od jednom puche drvo sto je bilo u vatri i ovaj lik sto je sedeo zabode glavom u vatru… i nista… ne konta on sta mu se desava… ja ga brze-bolje izvadim iz vatre i ugasim mu kosu… ali ono… i ja sam sporo odreagovao, sto zbog mamurluka sto zbog toga sto nisam skontao da on nije svestan svoje nesvesti.. i ono… izgorelo mu je uvo i vrat… do jaja su izgoreli…
Tu onda dodje neka riba i namazemo mu pastu za zube na one opekotine, a lik NISTA… Pitam se na cemu li je bio… posle su pricali da je bio na “magicnim pecurkicama” i mogu Vam reci da sam se zgrozio… mrzim takve likove sto iskoriscavaju takav jedan dogadjaj da se otkinu. Ok je i alkohol i trava pa cak mozda i pecurke, ali ako shvatis smisao jednog takvog dogadjaja kakav je Trenchtown, a ne samo da ides da se razbijes.
Malo kasnije… oko 10 sati sam otisao do kampa (prvi put tad) sa iriedread-ovim bratom, i tu smo za dobro jutro popusili jedan dzoint, i onda smo isli u sumu da nadjemo nesto da hasamo i jeli smo koprive, razne biljke, a ovaj lik je pojeo maslacak… ja nisam bio TOLIKO lud da pojedem cvet maslacka, ali ono… sta ja znam sta valja… Oko 11 smo se vratili u kamp, pohasali lisce i zatim smo kulirali do podneva… Secam se josh da smo pushili neku psihodelicnu zalfiju (salvia divinorum???) i to veoma malo nje a mnogo vise ganje… a onda sam video da iz jednog satora izlaze Don Gorgon i ARGee selecta!Super! Odem do njih, pozdravimo se i zabodemo tu do veceri, uz gomilu piva, ponekad neki joint i tako to…
U toku popodneva mi je Ivan, lik iz te ekipe, ispleo jedan dred i pokazao mi kako se to radi, i onda sam se ja nalozio i ispleo shest sedam komada, ali nisam ih heklao… samo sam ih ispleo i gurnuo u rasta kapu, jer mi bilo glupo da idem tamo sa shest dredova i gomilom kose
E ove veceri sam odlucio da se razbijem od piva i da ono… citavim bicem uzivam uz reggae… roots reggae! A ovima iz Obrenovca, odnosno Pancheva (ARG selektor i Don Gorgon) je dosla tu neka ekipa, pa sam odlucio da ih ne smaram, te sam otisao do druge ekipe iz Beograda (Urosh, iriedread, Dzivi, …) i tu malo varili, malo pili i onda ja vidim Pelinkovac… ijaooooooo… uzmem ja taj pelin i odem do ARG-a i Gorgona, odnosno njihove ekipe jer njih nisam video tu… dam ovima pelin, oni pili malo, i onda ja krenem dalje, sa flasom pelina u ruci… Pa majku mu, bilo je vise od pola flase pelina, i ja sam to popio skoro na eks… dobro, preterujem, ali malo preterujem… ubio sam to veoma veoma brzo i onda se vratio kod vatre gde je bio iriedread i… cini mi se da je Dzivi bila tu… Tu smo malo skenkovali… a onda je neko zapalio joint… cini mi se da je to bio Urosh… i to smo svarili… i onda sam na zemlji video neku staklenu flasu, onako kockastu nije bila standardna – okrugla. Sutnem je ja malo… tj. ono… munem je nogom, kad ono – teshka… podignem je i nategnem, kad ono neka rakija… bolja od one brlje od juche, ali ja ne volim rakiju jer nekako.. grebe grlo Ostavim ja to i sednem pored vatre i kuliram uz reggae zvuk koji je dolazio sa bine.
Ne znam koliko sam tu sedeo, znam samo da sam ustao i da mi je sve bilo crno… skroz… skontam ja da je tu kraj veceri za mene, iako nije bilo toliko kasno, ali sta cu kad sam sam onaj pelin ubio? Znaci ne kontam kako sam uspeo da odem do kola i do ARGee selektora i Don Gorgona u kamp (oni su bili u centru kampa)… znaci stvarno ne shvatam kako nisam zabo negde u zbunje… Otvorim ti ja vrecu tu pored njihove vatre i zaspim (iako sam planirao da to vece spavam u delu za kampere bez satora).

PONEDELJAK:
Budim se… prvo sto videh je parche plavog neba kroz granje borova i kroz MOJE DREDOVE!!! Ustanem, sredim se, stavim kapu na glavu, odnesem stvari u kola, vratim se na pocetak kampa i tu naletim na Ivana sa neke dve ribe… odemo povise kampa i zabodemo svi na vrecu za spavanje: Ivan, Maja, ja, ta druga riba cijeg se imena ne secam, i njen decko. Zakuntali smo tu a onda su dosli neki smaraci odvaljeni od alkohola pa su me probudili, pa sam pio pivo, vino i neku vodku… a onda su ova riba bez imena… ili ga ja nisam zapamtio, svejedno… i njen decko ustali i otisli, a malo zatim je i Ivan ustao i otisao negde… a ja i Maja smo ostali da spavamo…
Posle smo Maju prebacili u neki hlad da spava a ja sam otisao negde da iskuliram, a Ivan se vratio da spava pored Maje.
Otisao sam do nasih selektora i skontao da se pakuju… Don Gorgonu je neki kreten ukrao ranac sa diskmenom, svim reggae pesmama sto je imao i par ploca sa reggae muzikom od kojih je jedna stara 32 godine. Stvarno prevelika steta, jer ko zna sta ce taj kreten da uradi sa tako vrednom plocom… Anyway, poslali su vecinu stvari kolima za Obrenovac, a na kraju je ipak ostalo nas shestorica sa jos nekim stvarima. Tu smo svarili dve od tri sprave i zaboli od 12 sati do pola dva a onda smo se trgnuli i shvatili da je red da krenemo kuci. Al’ prc – niko ne ide prema gradu, a ovi sto su ovih dana razvozili ljude – spavaju, jer su radili dva dana neprestano. A nas 6, ko zna kad cemo naci prevoz. Sreca u tudjoj nesreci pa neki lik naleti na panj kolima i ne moz` ni napred ni nazad, a tu uletimo mi podignemo kola i pomerimo ih sa panja. On sam, ide kolima za Suboticu. Moze nas cetvorica u kola maksimalno… nista, upadnemo ja, ARG selektor, Coa i josh jedan lik u kola, natrpamo sto vise stvari, i odemo do zeleznicke stanice u Subotici. Kupili smo kikiriki i neku vodu i sokove, i zaboli na klupu da sacekamo Don Gorgon-a i Ivana da dodji sa Palica… Cekali smo nekih sat, sat ipo ali se nismo smorili… pricali smo o svemu i svacemu… od reggae muzike, preko dredova, pa sve do kompjutera. A onda, kad smo pricali o dredovima, pocnem ja da hvalim Mladenove (Don Gorgon) dredove Goranu (ARGee selecta) i kontamo mi tu kako su mu dredovi savrseni, i zasto su savrseni (mozda zato sto ih sredjuje pet dana u nedelji po dva tri sata dnevno!?!?) … i ja se okrenem, kad Mladen i Ivan sede na klupi, ja okrenem pogled, i tek onda skontam da su to oni, i opet cimnem glavu prema njima a oni se smeju tome sto ih nismo primetili par minuta
Ladno su kupili balon u obliku lava (Lion of Judah ) napunjenog helijumom da bi leteo oko nas. A onda nam na pamet padne SJAJNA ideja… probusili smo lava i gurnuli trskicu u tu rupu i poceli da udisemo helijum… koma! znaci pricali smo kao Paja Patak. Iz prve nisam uspeo, jer sam uzeo helijum u usta, a treba bash bash da se udahne da bi helijum dospeo do glasnih zica. Inace, ne brinite se, helijum je inertni gas, sto ce reci da ne deluje ni sa cim (osim sto skuplja glasne zice) tako da Vam ne moze biti nista od toga.
Znaci komirao sam se od smeha… Don Gorgon je bukvalno najjachi kad se naduva helijuma jer mnogo smesno zvuci. A tek kad smo poceli da pevamo Jammin’ u tom fazonu… zamislite samo Paju Patka kako peva Jammin’ )) Ma sta ima da zamisljate, sve smo to snimili na digitalni fotoaparat (video klip), tako da ono… cim ja dobijem to, okacicu ovde, jer to nije veliko… 10ak sekundi samo moze da snima… ma ludilo… videcete, samo dok dobijem to i dok okacim ovde!
Posle smo otisli da hasamo nesto, a Coa je ostao da cuva stvari. Nismo se dugo zadrzali, vec smo se relativno brzo vratili, kad tamo – panduri legitimisu Acu i jos neke likove koji su seli tu na klupu. Da ne bi ispali sumnjivi (Coa sam sa gomilom torbi), prisli smo tu opusteno, dali licne karte i zavrsili has dok su panduri proveravali… ja sam se iscimao jer u licnoj karti imam kratku kosu, a ovde vec imam dredove Jos me pandur pitao sta ce mi kapa, ja se zaledio brate… a onda je sam on odgovorio: Da bi bio jedinstven (+30 a ja furam vunenu kapu)… okrenushe se panduri i odoshe. Tu je vec bilo oko 17h, otisli smo na voz. Voz ide iz Budimpeste… usli smo u voz u kome je bilo +100 stepeni (pa oko 40-45 je sigurno bilo) bez klime i hermeticki zatvoren. A mi, kreteni, poneli manje od 1l vode. Dehidrirali smo!
A voz… posebna prica: “brzi” voz iz Budimpeste koji je stao u Subotici (pre toga ne znam gde je stajao) pa u Novom Sadu, zatim, cini mi se, negde oko Novog Beograda i na glavnoj stanici u Beogradu (sto ce reci da je imao maksimalno 3 stanice od Subotice) se vukao jebenih chetiri ipo sata (200 km). Ja sam imao nesto malo kesha, a znao sam da moram da kupim vodu u Beogradu, kartu za Mladenovac… i ko zna koliko koshta voda u restoranu u vozu (koji je kasnije i zatvoren) tako da sam seo na svoje mesto i nisam se pomerao kako bih stedeo energiju (a stajao sam 2 sata izmedju vagona, kao tamo je malo hladnije… ma sutra malo hladnije). Na kraju smo stigli, otpratili Don Gorgon-a za Pancevo (tj. otisli s njim na stanicu) i mi zapalili na Lastinu stanicu. Tamo sam uzeo kartu za 22:10h i kupio sam 2l ledene vode… neke mineralne. Malo smo pricali, ekipa iz Obrenovca i ja, do 22h dok im nije stigao bas, a onda su oni otisli. Ja sam uzeo jednu flasu vode i otisao na svoj peron, onda je za 10ak minuta dosao bas… ja sam otisao na zadnje sediste i skoro odmah zaspao. Probudio sam se na drugoj rampi, kod Malog Pozarevca, sa jakim bolom u vratu…. lose sam se namestio. Izvadio sam jaknu iz ranca (prvi put za 3 dana) jer sam skontao da je napolju vec prohladno a ja sam se u vozu preznojio 20 puta. Opet sam zaspao…
Drugi put sam se probudio kad je autobus stao… pomislih da smo kod Kvarca (par stanica pre Mladenovca) i rekoh sam sebi da obuchem jaknu i da se spremim da izadjem na pretposlednjoj stanici, jer mi je blize da odem do kuce. A onda sam shvatio – pa mi smo na poslednjoj stanici… Nista… izasao sam… obukao jaknu, i zaputio sam se kuci. Posle 30ak minuta peshachenja sam stigao kuci, i malo bio na netu (tipicni ja… sa koncerta pravo na net) pa onda na spavanje.

Sve u svemu, mnogo dobro je bilo, nikad se necu pokajati sto sam isao, cak i pored lose organizacije samog dogadjaja. Od dvadesetak najavljenih soundsystem-a samo je pola, ako ne i manje radilo, jer se nije imalo vremena… Iako smo se mnogo namucili za povratak, opet bih isao, i ici cu, sledece godine, ako bude bilo festivala.
Nadam se da sam sve do detalja opisao, a ako nisam, oprosticete mi…

slike? http://rasplace.e2u.cc/ a ako link ne radi, posto u poslednje vreme ne radi: http://avram.cjb.net/trenchtown.php (2mb, sve slike)